КЊИЖЕВНОСТ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ, систематизација

КЊИЖЕВНОСТ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

-Трајање средњошколског образовања: три године

Систематизација градива из књижевности

Други разред средње школе, пример огледног часа СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ ПРИПРЕМА ЗА ЧАС НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ

ДВОЧАС

ТОК ЧАСА

Уводни део часа

У уводном делу часа, након уписивања наставне јединице и одсутних ђака, поздравим ученике и присутне професоре. Кажем им да присуствују огледном часу српског језика и књижевности чија је тема Систематизација градива из књижевности. Необично је то што се огледни час држи на самом крају школске године, на последњим часовима, када су ученици заузети одговарањем за оцену. Зато је овај час и огледан – може се спровести само у одељењима попут овог – у одељењима у ком су ученици вредно радили целе године, добили оцене на време, и на крају дозволили себи да се опусте и заокруже школску годину на један овакав, необичан начин. Новина је, бар за мене, овакав начин систематизације градива. Присетићемо се неких дела која смо обрађивали у другој години, и то на веома леп начин – групе ученика ће нам та дела представити презентацијом или глумом. Можда ће овај час неком личити на приредбу, али то ипак није. Простор и време нам нису омогућили да експериментишемо са сценом, а мањак времена (због поменутог завршетка школске годинеи ограниченост трајања часа) нам није дозволио да потпуно овладамо текстом. Зато су „пушкице“ дозвољене као помагачи у представљању обрађиваних дела. Упознаћу присутне и са структуром часа, рећи ћу када ће нам се ко представити: На самом почетку ћемо чути нешто о Вуковом „Рјечнику“ и српским обичајима, а све ће то бити пропраћено изворним песмама у извођењу једне ученице, затим ће пред нама оживети „Данга“, па сцена из дела „Евгеније Оњегин“, потом ћемо чути стихове песме „Лорелај“, делове из „Горског вијенца“, али на сцени видети и део чувене „Зоне Замфирове“, као и делове из „Ане Карењине“. На самом крају, Миљана ће нас частити још једном изворном песмом. Након тога следи читање најлепих писмених задатака ученика овог одељења. Наши водичи кроз овај час биће Љиљана и Катарина.

Главни део часа

ЉИЉАНА: „Књиге су најтиши и најсталнији пријатељи. Оне су најприхватљивији и најмудрији саветници и најстрпљивији учитељи.“ Читајући добре писце, пред нама се дешавају чуда. Оживљава се чудесни свет фантастике, маште, реалности. Али, читање нам помаже да схватимо живот и да се у њему лакше снађемо, да разумемо друге људе и развијемо емпатију. Читањем постајемо бољи људи. КАТАРИНА: Балзак, Толстој, Доситеј и други великани наше и светске књижевности били су наши учитељи ове школске године. Научили су нас да волимо наш народ, наше обичаје, да не судимо другима и да видимо шта је то што је у животу највредније. ЉИЉАНА: На данашњем часу представићемо вам делић онога што смо радили читаве године – упознаћемо вас са неким нашим обичајима, видећете Ану Карењину, Оњегина, Љевина, Кити и друга имена из класика наше и светске књижевности, али и чути неке од најлепших писмених задатака ученика нашег одељења.

КАТАРИНА: Највредније у нашем народу је то што воли своје огњиште, што му је породица светиња, и што љубоморно чува своје обичаје. Неке од њих забележио је Вук Стефановић Караџић у свом „Рјечнику“. Био је свестран – бавио се реформом азбуке, био је писац, полемичар, критичар, лексикограф. Као лексикограф не само да је допринео формирању књижевног језика на бази народног већ је на једном месту окупио народне обичаје, веровања и тиме их сачувао од заборава. Позивамо прву групу ученика, која ће нам прочитати неке обичаје које традиционално наш народ негује вековима, али и да нам прикажу нека веровања. Вратимо се са њима у прошлост. Пре свега, чујмо једну изворну песму, коју ће нам отпевати Миљана. 1. Миљана пева „Густа ми магла“. Вук Караџић – Невена, Тијана и Јована. Након њихове презентације, Миљана пева „Све птичице запевале“.

ЉИЉАНА: Вуково дело смо проучавали на почетку, а на самом крају друге године смо се упознали са приповеткама Радоја Домановића. Читали смо „Вођу“ и „Дангу“. Научили смо зашто је сатира најбољи начин за критику друштва и појединца, проучавали иронију и сарказам, али и остали затечени оним што смо из ових дела научили. Одломак из „Данге“ приказаће нам група ученика. 2. Глума – Данга

КАТАРИНА: У само средиште ове систематизације ставили смо љубавну причу Оњегина и Татјане. Не случајно. Љубав је, ипак, најјача инспирација у књижевности, али и нама најближа. Несрећна љубав ово двоје младих дубоко нас је дирнула, па су зато ученици изабрали да прикажу кључне елементе из овог дела – тренутке када су једно друго одбили и тако одустали од своје љубави. Позивамо Давида, Марију, Миљану и Софију да нас подсете на једну од наших омиљених лектира. 3. Евгеније Оњегин

ЉИЉАНА: Мноштво мотива обрађено је у делима просветитељства, романтизма, реализма. Један нас ипак, прати још од прве године средње школе. У питању је мотив уклете лепоте. Постоји нешто кобно у фаталној лепоти – то нас учи књижевност још од својих првих корака. Од „Дјевојке брже од коња“, „Женидбе Милића Барјактара“, до „Ане Карењине“ испреда се прича о фаталној лепоти која је у исто време од Бога и од ђавола – која има у себи демонску природу. Девојке уклете због своје лепоте, осуђене су да буду оне које ће опијати мушкарце својим изгледом, својом песмом, које ће им узимати разум, и притом бити веома несрећне.

КАТАРИНА: На овај начин приказане су виле у словенског митологији. Али, не само код нас, изгледа да је лепа девојка одувек била симбол зла. То нам је показао чувени интернационални мотив о Одисеју и сиренама. Својом песмом и прелепим лицем, сирене су мамиле морнаре у смрт. Захваљујући мудрости Одисеја, његова посада је успела да их победи. Овај мотив је често обрађиван у књижевнсоти, а своје место нашао је и у причи о чаробници Лорелај, која седи на окомитој стени поред реке Рајне, чешља своју дугу, плаву косу, пева, сија у злату, и разбија бродове морнара. Стихове ове песме казиваће нам Миљана.

4. Миљана казује стихове песме „Лорелај“.

ЉИЉАНА: Једно од широј публици најпознатијих дела које смо радили ове школске године је свакако „Горски вијенац“ Петра Петровића Његоша. Познат је по мудростима, по причи о јунаштву и чојству, по племенитости и љубави владике Данила према свом народу. Ипак, из овог изузетног дела изабрали смо да чујемо интерпретацију„Сна Вука Мандушића“, а Игор ће нам прочитати стихове слепог игумана Стефана, симбола мудрости. 5. Игор чита речи игумана Стефана. Након тога слушамо „Сан Вука Мандушића“.

КАТАРИНА: Екранизација чувеног дела Стевана Сремца, Зоне Замфирове, довела је до тога да се интензивније упознамо са животом и обичајима у старом Нишу. Судбина лепе и охоле Зоне не престаје да нас инспирише, па су ученици и за ову прилику спремили комад из овог дела које спада у лектиру за другу годину средње школе. Позивамо групу која је спремала комаде из „Зоне Замфирове“. 6. Миљана пева, група изводи „Зону Замфирову.“

ЉИЉАНА: Закорачимо сада корак даље, у Русију, у високо друштво руске аристократије. „Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна несрећна је на свој начин.“ Овом реченицом отпочиње приповедање о судбини жене која је своје грешке платила својом смрћу. Разумели смо је, волели, патили са њом, али смо и осуђивали неке њене поступке. Можда је „Ана Карењина“ роман који нам је најбоље показао шта значи – разумети, али не одобравати нечије поступке. Упознајмо се са једном од најлепших, најфаталнијих и најтужнијих жена у светског књижевности. 7. Глума: „Ана Карењина“ КАТАРИНА: Час траје сувише кратко да у њега стане сва обрађивана лектира, па смо зато направили ужи избор. Верујем да смо сви заједно уживали у овом часу и да ће нам остати у лепом сећању. Како нама, тако и вама – драгој публици. ЉИЉАНА: Главни део овог нашег часа се ускоро завршава, а у завршном ћемо чути неке од најлепших писмених задатака наших другара.

Завршни део часа

Читање граматички, стилски, правописно и тематски најуспелијих писмених задатака написаних у овом одељењу у овој школкој години. КАТАРИНА: Пре него што искорачимо из овог бајковитог предела књижевности, замолићемо Миљану да нам отпева песму „Жал за младост“ и тиме припреми за лектиру коју ћемо радити у трећој години. А ми ћемо се, када будемо обрађивали „Коштану“, сетити овог часа. 8. Миљана пева „Жал за младост“.

ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ, одломци

ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ, Петар Петровић Његош
(Одломци)

ВЛАДИКА ДАНИЛО: 
"А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
Једна сламка међу вихорове,
Сирак тужни без нигђе никога!
Моје племе сном мртвијем спава,
Суза моја нема родитеља,
Нада мном је небо затворено,
Не прима ми плача ни молитве.“
„Бог вас клео, погани изроди,
Што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?
Су чим ћете изаћ пред Милоша
И пред друге српске витезове,
Који живе доклен сунца грије?“
„Час проклињем лански по сто путах
У који ме Турци не смакоше,
Да не варам народно надање.“

ВУК МИЋУНОВИЋ:
„У добру је лако добар бити,
На муци се познају јунаци!“
КОЛО:
„Чашу меда још нико не попи,
Што је чашом жучи не загрчи;
Чаша жучин иште чашу меда,
Смијешане најлакше се пију.“
ВЛАДИКА ДАНИЛО:
„Да, нијесу ни криви толико;
Премами их невјера на вјеру,
Улови их у мрежу ђавољу…
Што је човјек? Ка слабо живинче!“
Страх животу каља образ често.“
„Иза туче ведрије је небо,
Иза туге бистрија је душа,
Иза плача веселије појеш.“
СКЕНДЕР-АГА:
„Видије ли суда од два пића,
Али капе за по двије главе?
Мањи поток у виши увире,
Код увора своје име губи,
А на бријег морски обојица.“
СЕЛИМ-ВЕЗИР, писмо:
„Да овчица која не занесе
Своје руно у грм покрај пута;“ (одметање)
„Да пострижем што је предугачко;
Да одлијем ђе је препунано;
Да погледам у малдежи зубе
Да се ружа у трн не изгуби
Да не гине бисер у буниште (намет и одвођење српских девојака у харем)
И да раји узду попритегнем,
Јер је раја ка остала марва.“ (опхођење према народу и понижење народа)
„Лажу људи што за лафа кажу
Да се и миша и најмање боји.“
„Јаки зуби и тврд орах сломе;
Добра сабља топуз иза врата,
А камоли главу од купуса.
Шта би било одлучити трске
Да не чине поклон пред орканом?
Ко потоке може уставити
Да к сињему мору не хитају?“
ВЛАДИКА ДАНИЛО, писмо:
„Тврд је орах, воћка чудновата,
Не сломи га, ал’зубе поломи!“
„Коме закон лежи у топузу,
Трагови му смрде нечовјештвом.“
„Спуштавах се ја на ваше уже,
Умало се уже не претеже;
Отада смо већи пријатељи,
У главу ми памет ућерасте.“
КНЕЗ ЈАНКО:
„Да га могу добро осветити,
Ка да би га из гроба дигнули!
Ада ова несрећна невјеста
Те се данас уби међу нама
Љуће ми је на срце завила
Но несрећна глава Батрићева.“
ИГУМАН СТЕФАН:
„Све природа снабдева оружјем
Против неке необуздне силе,
Против нужде, против недовољства;
Остро осје одбрањује класје,
Трње ружу брани очупати“
„Муж је бранич жене и ђетета,
Народ бранич цркве и племена.“
ВЛАДИКА ДАНИЛО:
„Лепше ствари нема на свијету
Него лица пуно веселости,
Особено ка што је код тебе:
Са сребрном брадом до појаса,
Са сребрном косом до појаса,
А лице ти глатко и весело;
То је управ благослов Вишњега.“