Драги ученици,
Пред вама се налазе питања помоћу којих ћете лакше анализирати говор који је Андрић одржао у Стокхолму 1961. године, када је добио Нобелову награду за књижевност.
О чему Андрић говори на церемонији у Стокхолму? Може ли се његов говор поделити на мање целине?
На самом почетку изражава захвалност због доделе награде, а у другом говори уопштено о причи и причању, да би на крају поново завршио са изразом дубоке захвалности.
Како Андрић исказује захвалност?
Каже да је његова домовина мала земља међу световима, да је у прошлости доста страдала, и да сада тежи да надокнади све оно што је пропустила, изгубила, јер је свет наставио да се развија чак и када је она са својим развојем стала. Сада та земља чини велике напоре да се својим делима прикључи светској књижевности, а ова награда за књижевнике те земље значи велико признање. Зато се захваљује у име не само у своје име, већ и у име књижевности којој припада.
Други део задатка, како каже сам писац, јесте да говори о свом књижевном делу. Да ли је ово, по њему, лак задатак? Како он гледа на творце уметничких дела? Налази ли у књижевности и филозофији потврде за своја тумачења?
Сматра да је неправедно да сам писац говори о свом делу, јер је онај који је створио дело, па би, причајући о самом делу, доста тога рекао и о себи. На творце књижевних дела гледа или као на одсутне савременике или као на славне покојнике, и сматра да је говор дела чистији ако се не меша са живим гласом његовог ствараоца. Исте идеје нашао је и код Монтескија, који је говорио како писци нису добре судије својих дела, код Гетеа који каже да је уметниково да ствара а не да говори, а са овим тврђењем се слаже и сам Албер Ками.
Адрић је решио да на церемонији говори о причи и причању уопште. О каквој причи је реч, и ко ту причу уопште прича? Када је она настала?
Од настанка света, на хиљаду разних језика, од древних патријархалних причања поред ватре, па све до савременог облика издаваштва човечанство прича причу о судбини човековој.
Да ли још увек траје? Зашто нам изгледа као да човечанство себи стално прича исту причу?
Та прича ће трајати док год буде људи, а потреба за причом не престаје, јер се сваки човек увек изнова рађа и пролази кроз разна искушења.
Који је задатак те приче?
1. Задатак приче је да завара крвника (смрт) и да нам створи илузију продужетка живота,
2. Приповедач својим делом помаже човеку да се у животу снађе.
3. Задатак псица је да говори у име свих оних који нису умели или нису стигли да се изразе.
4. Приповедач сам себи прича причу да би заварао страх.
5. Дела нам помажу да схватимо живот, да разумемо своје грешке, и д асе боље снађемо у њему.
6. Књижевност нам помаже да схватимо историју човечанства.
Због чега писцима није битно разликовање садашњости и прошлости? Објасни значење цитата БИТИ ЧОВЕК.
Због тога што се и у прошлости и у садашњости сусрећемо са истим појавама, истим проблемима. Живот није нимало лак, а човек се у њему сусреће са многим тешкоћама. Није лако бити човек, издржати све проблеме које живот носи, а притом не изгубити снагу, храброст, човечност.
Које особине мора имати прича?
Мора бити лепа, једноставна, убедљива.
Којим начином то писци постижу?
Једни користе машту, други грађу проналазе у историјским догађајима, минулим епохама. Постоји много путева којима писац долази до дела, али је најважније дело само.
Без обзира на то да ли говори о садашњости, прошлости или будућности, шта је најважније у једном књижевном делу?
Најважнија је порука коју дело носи.
Свако прича по својој унутрашњој потреби, по својој мери, склоностима, осећањима, и за своју причу сноси и моралну одговорност. Ипак, Андрић говори каква књижевност по њему треба бити.Које то особине треба имати данашња књижевност и због чега?
Данашњи приповедач у своја дела не треба да уноси мржњу, већ љубав, ведрину духа, слободу, јер приповедач и његово дело не служе ничему ако на један или други начин не служе човеку и човечности.
Снимак доделе Нобелове награде:
