ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ, одломци

ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ, Петар Петровић Његош
(Одломци)

images
ВЛАДИКА ДАНИЛО: 
"А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
Једна сламка међу вихорове,
Сирак тужни без нигђе никога!
Моје племе сном мртвијем спава,
Суза моја нема родитеља,
Нада мном је небо затворено,
Не прима ми плача ни молитве.“
„Бог вас клео, погани изроди,
Што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?
Су чим ћете изаћ пред Милоша
И пред друге српске витезове,
Који живе доклен сунца грије?“
„Час проклињем лански по сто путах
У који ме Турци не смакоше,
Да не варам народно надање.“

ВУК МИЋУНОВИЋ:
„У добру је лако добар бити,
На муци се познају јунаци!“
КОЛО:
„Чашу меда још нико не попи,
Што је чашом жучи не загрчи;
Чаша жучин иште чашу меда,
Смијешане најлакше се пију.“
ВЛАДИКА ДАНИЛО:
„Да, нијесу ни криви толико;
Премами их невјера на вјеру,
Улови их у мрежу ђавољу…
Што је човјек? Ка слабо живинче!“
Страх животу каља образ често.“
„Иза туче ведрије је небо,
Иза туге бистрија је душа,
Иза плача веселије појеш.“
СКЕНДЕР-АГА:
„Видије ли суда од два пића,
Али капе за по двије главе?
Мањи поток у виши увире,
Код увора своје име губи,
А на бријег морски обојица.“
СЕЛИМ-ВЕЗИР, писмо:
„Да овчица која не занесе
Своје руно у грм покрај пута;“ (одметање)
„Да пострижем што је предугачко;
Да одлијем ђе је препунано;
Да погледам у малдежи зубе
Да се ружа у трн не изгуби
Да не гине бисер у буниште (намет и одвођење српских девојака у харем)
И да раји узду попритегнем,
Јер је раја ка остала марва.“ (опхођење према народу и понижење народа)
„Лажу људи што за лафа кажу
Да се и миша и најмање боји.“
„Јаки зуби и тврд орах сломе;
Добра сабља топуз иза врата,
А камоли главу од купуса.
Шта би било одлучити трске
Да не чине поклон пред орканом?
Ко потоке може уставити
Да к сињему мору не хитају?“
ВЛАДИКА ДАНИЛО, писмо:
„Тврд је орах, воћка чудновата,
Не сломи га, ал’зубе поломи!“
„Коме закон лежи у топузу,
Трагови му смрде нечовјештвом.“
„Спуштавах се ја на ваше уже,
Умало се уже не претеже;
Отада смо већи пријатељи,
У главу ми памет ућерасте.“
КНЕЗ ЈАНКО:
„Да га могу добро осветити,
Ка да би га из гроба дигнули!
Ада ова несрећна невјеста
Те се данас уби међу нама
Љуће ми је на срце завила
Но несрећна глава Батрићева.“
ИГУМАН СТЕФАН:
„Све природа снабдева оружјем
Против неке необуздне силе,
Против нужде, против недовољства;
Остро осје одбрањује класје,
Трње ружу брани очупати“
„Муж је бранич жене и ђетета,
Народ бранич цркве и племена.“
ВЛАДИКА ДАНИЛО:
„Лепше ствари нема на свијету
Него лица пуно веселости,
Особено ка што је код тебе:
Са сребрном брадом до појаса,
Са сребрном косом до појаса,
А лице ти глатко и весело;
То је управ благослов Вишњега.“