РАНЕ СЕЋАЊА

Сетим те се

Кад мислима прошета зима,

Хладан ветар и снег,

Дан без сунца, без пахуља.

Сетим те се кад посматрам

Залеђене сузе у ваздуху

И гране обавијене мразом,

Док природа почива, занемела,

Као на слици.

Сетим те се оних дана

Када не свиће,

Када се мрак усели у поре светла

И гаси малене искре сјаја,

Кад мраз господари,

Кад ветар продире у кости,

А снег искрицама сребрним

Брише трагове прошлости.

…Зашто, кад знам да зиму волела ниси?

Зашто, кад знам да си у рукама

Носила цвеће,

У срцу топлину, а у мислима вечно пролеће…

Снежана Д. Милутиновић

1566261

РАДИ, ПА ЋЕШ ИМАТИ

svetosavska-nagrada-1328585176-67662

Драматизација усменог предања о Светом Сави

ЛИЦА: Свети Сава, наратор, сељаци

На сцени су Свети Сава и сељаци, разговарају. Излази наратор:

НАРАТОР: Свети Сава путујући дође у једно село, где је по своме обичају поучавао народ. Па ће тако у разговору рећи:

СВЕТИ САВА: Вала, ове године биће велика неродица – родиће, ама ће град све сатрти!

НАРАТОР: И Свети Сава оде даље. Сељаци се стану размишљати шта ће радити. (Сељаци на сцени се групишу у две групе)

ПРВА ГРУПА: Кад нам светитељ рече да ће бити неродица, нећемо ништа ни сејати! Зашто бисмо сејали и мучили се, кад ће нам град све то уништити! А ово што имамо, сачуваћемо, може нам се наћи у невољи.

ДРУГА ГРУПА: Божја је воља! Па и ако буде неродице, Бог је тако наредио! Ми ћемо сејати као и до сада што смо радили, па шта нам Бог да.

НАРАТОР: И тако, неко посеја, неко не. И заиста, те године паде велики град и уништи многе усеве! Они који су засејали нису остали без ичега. Град јесте уништио велики део, али, овде мало, онде мало, и они набраше толико да се могу прехранити док стаса нови род! А онима што нису ништа посадили текло нешто старе хране, али не дотекло, те тако осташе без ичега. (Док наратор говори, прва група сељака седи на сцени и разговара, док друга ради. Када наратор помене град, они беже, траже склониште. Друга група сељака покрива своје усеве. Затим изводе покрете који личе на бербу – пуне џакове. Прва група, напротив, полако празни све што је у џаковима имала). НАРАТОР: Пут Светог Саву, светитеља и учитеља, поново донесе у ово село. Када то чују, они који нису ништа посејали, обрате му се:

СЕЉАК: Светитељу, што нам рече да ће бити града, остасмо ове године без хране?!

СВЕТИ САВА: Ама браћо, јесам ли вам ја рекао да не сејете?

СЕЉАК: Рекао си да ће град уништити усеве. СВЕТИ САВА: Ако сам вам казао да ће бити града, нисам вам казао да не радите, јер је опет све у Божјој руци! Не треба одустати! Ради, па ћеш имати! Ако не радиш, нећеш имати ништа!“

НАРАТОР: И тако мештани овог села од свог учитеља научише важну лекцију и испричаше је нама – Човек је рођен како би радио, како би трпео и како би се борио. Ко тако не чини, мора пропасти. ucitelj-i-mudrac

Извори: усмено предање о Светом Сави „Ради, па ћеш имати“, мудре мисли Николе Тесле