НАРОДНЕ ЕПСКЕ ПЕСМЕ

Народна (усмена) књижевност

ЕПСКА ПОЕЗИЈА
kosovka devojka

Епске народне песме су добиле име од грчке речи епос, што значи реч, говор, прича. За разлику од лирских народних песама , у којима се,у првом реду, исказују осећања, у епској народној песми се пева о неком догађају.
Узимајући као показатељ време, односно историјске догађаје о којима песме сведоче, Вук Караџић је нашу епику поделио на песме најстаријих времена, песме средњих и песме новијих времена.
Према стиху у ком су испеване, епске песме се деле на песме дугог стиха- бугарштице (петнаест до шеснаест слогова) и на песме кратког стиха (десет слогова).
Десетерачка епска поезија је изузетно стара и представља особену песничку повесницу. Пева о разним историјским догађајима и личностима. Вук их је назвао јуначким песмама. Спадају у најлепша дела наше народне књижевности. Певају се уз гусле. Њихова мелодија је једнолика, отегнута, широка, и потпуно одговара њиховом садржају.
Поред наведених подела, епске песме се могу поделити на циклусе:
1.неисторијски (легендарни) и
2. историјски: преткосовски, косовски, циклус о Марку Краљевићу, покосовски, хајдучки, ускочки, циклус ослобођења Србије и циклус ослобођења Црне Горе.

НЕИСТОРИЈСКИ (ЛЕГЕНДАРНИ ЦИКЛУС)

Овај циклус обухвата народне песме у којима су опеване личности и догађаји непознати историји. Подсећају на бајке, јер певају о змајевима, вилама, дивовима. Из њих сазнајемо да је ондашњи човек природне појаве (земљотрес, поплаве, кишу, грмљавину, град) објашњавао на примитиван начин, као вољу виших сила.
Међу њима има и песама које говоре о свакодневном животу људи.
Најпознатије песме овог циклуса су: Свеци благо дијеле, Јетрвица адамско колено, Бог ником дужан не остаје.

ПРЕТКОСОВСКИ ЦИКЛУС

Овај циклус обухвата песме које певају о догађајима и јунацима пре Косовског боја (1389). Најчешће певају о Немањићима и Мрњавчевићима. У преткосовским песмама историја је прожета легендом. Овај циклус садржи песме изузетне уметничке лепоте: Урош и Мрњавчевићи, Зидање Скадра, Женидба краља Вукашина, Бановић Страхиња итд.

КОСОВСКИ ЦИКЛУС

Косовски циклус је песничко сведочанство народног генија о догађају који представља кључну тему српске епике. Песме које чине овај циклус су тематски чврсто повезане. Деле се на три групе: песме пре, за време и после Косовског боја.
Главни јунаци косовске драме су кнез Лазар Хребељановић и Милош Обилић. На другој страни је Вук Бранковић, ког народни певач приказује као издајника. Пример ових песама су: Цар Лазар и царица Милица, Косовка девојка, Смрт мајке Југовића итд.

ЦИКЛУС О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ

Марко Краљевић је син Вукашина Мрњавчевића. Након битке на Марици управљао је Прилепом као турски вазал.
Историјски невелика улога Марка Краљевића се много разликује од његове епске величине. Његов лик отелотворава притајену народну снагу и правичност, пркос и отпор турком силништву. Ове песме Марка приказују као храброг и ћудљивог јунака необичне снаге. Народни певач мења историју. Он жели да у тешким данима ропства има заштитника који ће победити великог непријатеља.
Неке од многобројних песама су: Марко Краљевић укида свадбарину, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Орање Марка Краљевића, Смрт Марка Краљвића.

ПОКОСОВСКИ ЦИКЛУС

Песме овог циклуса опевају догађаје после Косовског боја. Теме су углавном везане за Бранковиће, Јакшиће и Црнојевиће. Тематску разуђеност овога циклуса потврђују песме о Сибињанин Јанку, деспоту Ђурђу, Јерини, боланом Дојчину.
Сведоче о надирању Турака и губљењу српске самосталности.
Неке од њих су: Болани Дојчин, Диоба Јакшића, Смрт војводе Пријезде.

ХАЈДУЧКИ ЦИКЛУС

Овај циклус пева о хајдуцима. Хајдуци су одметници који су се борили против турских насилника. Они четују по горама, борећи се од пролећа до јесени. Нападају турске караване и отимају им благо. Заштиту имају у народу и код јатака. У стању су да поднесу велике муке. Неке од песама ових цилуса су: Стари Вујадин, Мали Радојица, Старина Новак и кнез Богосав.

УСКОЧКИ ЦИКЛУС

Овај циклус опева јунаке и догађаје (женидбе, отмице, јуначке двобоје, тамновања и ослобађања ) повезане са војевањем ускока. После пада Босне и Херцеговине под турску власт, многи људи из ових крајева су побегли у Далмацију и утврдили се прво у граду Клису, а затим у Сењу. Ступили су у аустријску војску и бранили своју територију од турских напада. То су били ускоци који су прелазили (ускакали) преко границе на турску територију,пљачкали и са пленом се враћали преко границе.
Борба хајдука и ускока се не разликује много, јер су и једни и други били осветници и заштитници народа. Па ипак, ускоци су се разликовали од хајдука по начину живота и ратовања. Док су хајдуци живели по горама и шумама и скривали се код јатака, дотле су ускоци имали своје породице и са њима живели у својим домовима. Хајдуци су имали мање чете, а ускоци су нападали у већим групама.
Неке од познатих песама су: Ропство Јанковић Стојана, Сењанин Тадија, Иво Сенковић и ага од Рибника.

ЦИКЛУСИ О БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Певају о настојању ових народа да се ослободе од Турака.
Познате песме су: Истрага потурица, Три сужња, Петровић Батрић (циклус ослобођења Црне Горе); Почетак буне против дахија, Бој на Мишару, Бој на Лозници (циклус ослобођења Србије).

Литература: „Књижевност у основној школи“, Надежда Влашић, Љиљана Томић, Миодраг Војиновић, Драгослав Радосављевић