ФАУСТ, ПРЕДИГРА У ПОЗОРИШТУ, Јохан Волфганг Гете

 

books

  • ПРЕДИГРА У ПОЗОРИШТУ

-одломци-

  • Управник: “ Само је песник вичан чуду томе:

                         да сав разнолик свет очара. О,

                         мој пријатељу, учини данас то.“

  • Песник: „Што сја, за трен се родило; што вреди,

                    ни пред далеким потомством не бледи.“

  • Комичар: „Потомство! Што ћу њм да главу морим!

                        Ко ће да људе данашње весели,

                        да ја сад почем о потомству зборим?

                        Забаву дајте свету, кад је жели!“

  • Управник: „Најшире дејство постиже се тако

                        што им се хрпа догађаја да,

                        те свак се диви, свако зја,

                        и миљеником назива вас свако.

                        Мноштво се само мноштвом придобија, –

                       свак ће ту наћи што му срце иште.“

  • Песник: „Не осећате ви колика

                     крпарија је бедна то, и како

                    не приличи за правог уметника!“

  • Управник: „За кога пишете? Та ко су они?

                         Досада једног амо гони,

                         други се с масног ручка к нама гега

                         погледа тупа и стомака сита,

                         а неко стиже – најгоре од свега! –

                         тек пошто новине ишчита.“

  • Песник: „Зар песник људско право одабрано,

                    највише право од природе дано,

                    да грешно распе ради добра твог?“…

                  „Ко сваки део у свеопштост тка?

                    где дивним сазвучјем бруји?

                    Ко дивљу буру претвара у страст?

                    Вечерњу румен ко у душу точи?

                    Ко стере лепу премлаћену цваст

                    путањом где ће вољена да крочи?

                   Ко плете ловор-венце пуне сјаја

                   за све што заслужно и добро бива?

                   Ко твори Олимп? Ко богове спаја?

                   Ко други до ли људска сила жива

                  што се кроз песника открива.“