РОПСТВО ЈАНКОВИЋ СТОЈАНА

Наставна јединица:  „Ропство Јанковић Стојана“- осврт на лутајући мотив: муж на свадби своје жене

Тип часа: Обрада нове наставне јединице

Облик рада: Фронтални и индивидуални

Наставне методе: Дијалошка, монолошка и текстовна

Наставна средства: табла, фломастер (креда), сунђер

Наставни циљеви: Упознавање учеика са песмама из ускочког циклуса, препознавање лутајућег мотива: муж на свадби своје жене, упоређивање историје и легенде, однос народног певача према јунацима и патријархалној жени

Уводни део часа (5 минута)

-обнављање: подела епске народне поезије на циклусе (посебну пажњу посветити ускочком циклусу)

Главни део часа (35 минута)

-локализација песме: Јанковић Стојан је ускочки борац из 17. века. Заробљен је од Турака и одведен у Цариград у ропство. Тамо је провео 14 месеци, и избављен је откупом. Други јунак који се у песми помиње- Смиљанић Илија, такође је историјска личност. И он је био ускок. -мање познате речи и изрази

– читање песме -изношење утисака

-фабула (радња) -анализа песме по песничким сликама: – Како почиње песма? – Ког су Турци заробили? – Да ли су они били ожењени? -Колико су провели у ропству? – Шта каже историја? – Због чега је народни певач продужио робовање ових ускока?- да би показао вредност патријархалне жене, која га је толико чекала, да би боље мотивисао удају јунакове жене, јер га после толико времена нико не очекује. Поред тога, постоје бројеви који се у народној книжевности често користе, а то су 3, 7 и 9. – Како су се Турци опходили према заробљеницима? – Ако су им саградио дворове и подарио сву раскош, због чега они желе да побегну? – Шта раде пре бекства? Како изгледа њихов план? – Шта се дешава када стигну кући? – Где је отишао Стојан? – Како затиче мајку? – Зашто га не препознаје? – Шта ради Стојан? – Какосе одаје просцима? – Ко га препознаје? – Како се зове овај поступак посредног указивања на нешто (алузија) – Како решава непријатну ситуацију? – Да ли песма има срећан крај? – Шта се дешава са његовом мајком? – Песма припада ускочком циклусу. Да ли има особине још неких нароних песама? Који лирски елементи песми дају баладични тон? Према ком би се мотиву могла сврстати у баладе?

-анализа мотива: муж на свадби своје жене- Какоје овај лутајући мотив обрађен у ОДИСЕЈИ, а како у овој песми?Које су сличности, а које разлике? Где је овај мотив реалније обрађен?

-анализа језика и стила: Стихови којима се Стојан посредно обраћа жени: алузија. Ово је проширена метафора протегнута на више појмова или на цео састав-алегорија -анафора: ( косу реже остарила мајка косу реже па виноград веже) -епифора: (Оде царе с Турцима у шетњу а царица с булама у шетњу) -анадиплоза: (а ја идем моме винограду, винограду, моме рукосаду) -реторска питања Завршни део часа (5 минута)

-утврђивање

МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО

Наставна јединица : „Марко пије уз рамазан вино“- структура и значење лика

Тип часа: обрада нове наставне јединице

Облик рада: фронтални

Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна

Наставна средства: табла, фломастер (креда), сунђер

Наставни циљеви: Циљ је да ученици прошире своја знања о епској фигури Марка Краљевића и схвате потребу народа да у време турске власти створи лик који се тој власти неће покорити

Уводни део часа (5 минута)

-обнављање градива из историје- стање у Србији непосредно после Косовског боја

Главни део часа (30 минута)

-локализација песме: разговор о Марку Краљевићу- ко је био Марко Краљевић, однос између историје и легенде, епска биографија Марка Краљевића, ученици се подсећају песама из циклуса о Марку Краљевићу које су читали у основној школи

-најављем обраду песме „Марко пије уз рамазан вино“ и записујем на табли -мање познате речи и изрази: ученици у себи читају песму и траже непознате речи

-читање песме

-анализа песме по песничким сликама (анализа ликова и мотива): -цар издаје наредбу-ЗАКОН – Шта је све цар забранио? – Како се Марко понаша? – МАРКО КРШИ ЗАКОН – Ко Марка тужи код цара? – На кој начин га оптужују? (понавља се све што Марко чини)- ПОНАВЉАЊЕ И КОНТРАСТ – Шта је цар наредио? – Како је Марко дочекао чауше? – Опишите изглед Марка Краљевића. – Какво осећање изазива таква његова појава код чауша? – Како се Марко понаша према њима? – Како би требало да се осећа онај ког цар зове на разговор? – Шта из оваквог понашања сазнајете о лику Марка Краљевића?-НЕ БОЈИ СЕ ЗАКОНА НИ ТУРАКА – Како је изгледао Марко кад се појавио код цара? – Какав је утисак на њега оставио? – Обратите пажњу на прекор који цар упућује Марку –ЗАПИСУЈЕМ НА ТАБЛИ ПОНАВЉАЊЕ-ПАРАЛЕЛИЗАМ – Да ли су стихови идентични? – Шта је ново у овим стиховима у односу на сличне са почетка песме? – Како очекујемо да се цар понаша према оном ко крши законе? – Како се понео цар према Марку? – Због чега? – Пронађите стихове који показују да се цар уплашио Марка (мој посинко, добри људи о злу говорише, на јаднога Марка потворише) – Због чега се султан уплашио Марка? – Шта му Марко одговара? – Које разлоге даје? (природне разлоге) – Да ли су ти разлози изнад закона? – Зашто их цар прихвата? – Како се песма завршава? – Ко је победио? -анализа теме и идеје: – Због чега је народни певач имао потребу да испева ову песму?

МАРКО———————————————————-ТУРЦИ

Марко крши закон, Не боји се закона ни Турака Марко је победио МАРКО = НАРОД

–народ се не боји Турака и јачи је од њих

-анализа језика и стила: -већ су поменути контраст и паралелизам, паралелизам: понављање реченичних делова или читавих реченица, чиме се постиже градацијски ефекат . Паралелизам ставља у однос одређене појаве, стања и ликове, упоређујући их по сличности или по супротности–објаснити градицијски ефекат паралелизма у овој песми – Марко игра… Марко паше…..-анафора-понављање исте речи, односно групе речи на почетку сваког стиха –Цар Мехмеде, турски господару, Купи војске колико ти драго, Под Сталаћа кад је теби драго, Удри Сталаћ како ти је драго- Ја ти не дам блага ни једнога. (Смрт војводе Пријезде)- епифора- понављање једне речи или више истих речи на крају стихова – У тамници је глава народа – У тамници је снага народа – У тамници је нада народа – У тамници је судац богодан – У тамници је Самсон окован– Смсон и Далила- Лаза Костић- симплоха- понављање речи и на почетку и на крају стихова -анадиплоза -асонанца -алитерација

Завршни део часа (10 минута)

-читање још неких песама о Марку Краљевићу -домаћи задатак- на основу ове и других песама из круга песама о Марку Краљевићу, обрадите тему- Лик Марка Краљевића

Изгледа табле на крају часа

Турци———–Марко

цар издаје закон- Марко крши закон : Контраст Марко се не боји закона ни Турака

понављање (паралелизам): Турци се боје Марка -анафора Марко побеђује – епифора Турци губе -симплоха Турци се боје Марка -асонанца Марко = НАРОД- -алитерација Турци се боје народа -анадиплоза Народ се може супротставити Турцима и јачи је од њих Народ се не боји Турака- срушен је ауторитет

Час српског језика

Овај блог је намењен свим професорима српског језика који воле свој предмет, уживају у раду са децом и желе да своју наставу стално унапређују и допуњавају новим идејама. На њему ће пронаћи корисне ствари везане за одређене наставне јединице, а надам се да ће својим коментарима једни другима помоћи да буду што креативнији.

Поред тога, ученицима ће бити доступан комплетан материјал који је потребан за савладавање одређених наставних јединица. Блог ће бити место на коме ће моћи да уче. Поред тога, могу оставити коменатре, дати нове идеје, причати о часовима српског језика који су им се највише допали.

Ученици и професори ће једни другима помоћи да им часови српског језика буду што занимљивији!

Hello world!

Welcome to WordPress.com. After you read this, you should delete and write your own post, with a new title above. Or hit Add New on the left (of the admin dashboard) to start a fresh post.

Here are some suggestions for your first post.

1. You can find new ideas for what to blog about by reading the Daily Post.
2. Add PressThis to your browser. It creates a new blog post for you about any interesting  page you read on the web.
3. Make some changes to this page, and then hit preview on the right. You can always preview any post or edit it before you share it to the world.