Домаћи задатак – независне реченице (за трећи степен средње стручне школе)

th

Питања:

1. Прецизно одреди врсту независне реченице:

а) Ко то не може да уради!

б) Нека бољи победи!

в) Данас је леп дан!

г) Колико имаш година?

д) Да ли си урадио домаћи?

ђ) Не отварај прозор!

е) Зар данас имамо контролни?

ж) Данас имамо контролни?

з) Ала је јуче био леп дан!

2. Одреди врсту упитне реченице:

а) Колико је сати?

б) Да ли си урадио домаћи задатак?

в) Зар је он ту?

г) Ко је то?

д) Долазиш ли вечерас?

ђ) Зар је то данас?

3. Одреди врсту заповедне реченице:

а) Не отварај прозор!

б) Да се нисте померили с места!

4. Међу следећим узвичним реченицама пронађи реторско питање и заокружи / подебљај слово испред њега:

а) Ти ли си то урадио!

б) Ко то може да уради!

в) Како га је ударио!

г) Колико је само леп!

                                                              СРЕЋНО!

 

Систем независних реченица

Независне реченице не зависе ни од једног другог реченичног члана. Оне могу да стоје саме и самим тим су комуникативне реченице.

Деле се на:

  1. ОБАВЕШТАЈНЕ,
  2. УПИТНЕ,
  3. ЗАПОВЕДНЕ,
  4. ЖЕЉНЕ и
  5. УЗВИЧНЕ.

 1. ОБАВЕШТАЈНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Обавештајним реченицама се  пружа нека информација, обавештење. На пример: Иван је дошао.

2. УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ

 Упитним реченицама се тражи информација у вези са означеном ситуацијом. Постоје опште и посебне упитне реченице.

  1. Општим упитним реченицама се тражи информација у вези са тим да ли се дата ситуација реализује или не. Основни тип одговора је: ДА/НЕ.

На пример: Да ли је Марко дошао?

Одговор на ово питање може бити ДА или НЕ, зато је ово општа упитна реченица.

Посебну врсту општих упитних реченица чине експресивне упитне реченице. То су реченице које почињу са ЗАР, што реченици даје експресивну вредност (показује чуђење, изненађење).

На пример: Зар је Марко дошао?

Одговор на ову реченицу такође може бити ДА или НЕ, и зато је општа упитна реченица, али има и експресивну вредсност, зато је експресивна општа упитна реченица.

2. Посебним упитним реченицама тражи се информација о садржини неког дела упитне реченице, а одговор на такво питање је израз којим се исказује та садржина.

На пример: КО је дошао?

Нејасно нам је ово КО. Зато одговор испуњава тај, нејасни део упитне реченице: МАРКО је дошао.

3. ЗАПОВЕДНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Заповедним реченицама се исказује заповест.

На пример: Дођи!

Нека Марко дође!

Заповедне реченице којима се саговорнику забрањује да нешто ради, којима се изриче, не заповест, него забрана, зову се прохибитивне заповедне реченице.

На пример: Не отварај прозор!

Постоје и наглашене, строге, емфатичке заповедне реченице. Њима се исказује строга заповест.

На пример: Да сте сместа отишли!

4. ЖЕЉНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Жељним реченицама се исказује жеља да се оствари оно што оне значе.

На пример: Жив ми био!

5. УЗВИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Узвичним реченицама се исказује експресивни став – изненађење, чуђење.

На пример: Ала га је ударио!

Посебан тип узвичних реченица су реторска питања. То су питања на која се не очекује одговор. Одликују се упитним обликом, узвичном интонацијом и потврдношћу/одричношћу супротном од стварног значења.

На пример: Ко то не зна!

Ово није упитна реченица, иако има облик општег питања; није ни узвична, иако знак узвика стоји на крају. Ово је реторско питање, јер се на њега не очекује одговор, а значење јој је супротно од представљеног, јер: Ко то не зна! у ствари значи: То свако зна!

Литература: „Граматика за средње школе“

Живојин Станојчић, Љубомир Поповић

 

„На Дрини ћуприја“, Иво Андрић, анализа лика Фатиме Авдагине

За ученике трећег степена средњих стручних школа

hqdefault

Драги ученици,

Прочитали сте осмо поглавље из романа „На Дрини ћуприја“, које говори о прелепој и мудрој Фатими Авдагиној. Сада се спремите да одговорите на ова питања у коментарима испод самог поста. Ако вам је лакше, можете их послати на мејл, или одговорити путем Дигиталне учионице или Месинџер-групе.

1. О којим засеоцима се говори у овом поглављу?

2. Како су описане породице које у овим насељима живе?

3. Како је описан Авдага? Чиме се он истицао?

4. Ко је Фатима? По којим особинама се она истицала у односу на друге девојке?

5. Због чега се њеном удајом бавила цела околина?

img_0731

6. Како је Наил реаговао на Фатимину лепоту?

7. Шта му је она одговорила и шта тај одговор значи?

8. Због чега је Фатимин отац ипак решио да је уда за Наила?

9. Мудра Фатима није желела да прекрши ни очево ДА, ни своје НЕ, па је смислила један план. О ком плану се ради?

10. Како се завршила прича о лепој и мудрој Фатими Авдагиној, девојци о којој су чак и спеване песме?

11. Какво је ваше мишљене о прочитаном делу? Да ли је Фатима могла да поступи другачије, а да ипак сачува и своју, и част свог оца?

th

 

 

„Бој на Мишару“, народна епска песма

boj-na-misaru-890x395

Прочитај песму „Бој на Мишару“, или послушај њену интерпретацију на YouTubu у извођењу Гојка Шантића, па се спреми да одговориш на следећа питања.

Ком циклусу припада ова песма? Шта знаш о Боју на Мишару? Од кога је Вук Караџић и које године забележио ову песму?

Песма припада циклусу ослобођења Србије и Црне Горе од Турака. Бој на Мишару је једна од устаничких борби коју је предводио Карађорђе. Значајан је по томе што је српска војска победила у великој мери бројнију турску војску. Вук Караџић је ову песму забележио од Филипа Вишњића 1815. године. То значи да је сам Филип био сведок многих догађаја и да су догађаји битке описани у песми у великој мери веродостојни.

Како почиње ова песма? Шта представљају гавранови у књижевности? У ком делу се они још помињу као носиоци лоших вести? По чему се ова песма разликује од других епских песама које смо радили?

vran-značenje-300x221

Песма почиње познатим стиховима: „Полећела два врана гаврана“. Ове птице су у књижевности познате као доносиоци лоших вести. Ипак, они увек објективно извештавају о догађајима и нису ни на чијој страни. Помињу се и у песми „Цар Лазар и царица Милица“, као и у песми „Смрт мајке Југовића“. Они су симбол лоших вести још у  „Библији“, „Старом завету“. Ноје је пустио гаврана да би видео да ли се вода повукла, али се он вратио, што је значило да је потоп још увек био на земљи. Ова песма се разликује од осталих које смо радили по томе што је написана из турске перспективе, што смо у ситуацији да видимо како се осећа Туркиња када њена, надмоћна војска, губи.

Каква је композиција ове песме? Из колико делова се састоји? Препознајете ли градацију у тим деловима?

Песма је написана у дијалогу, као разговор између Кулинове каде и гавранова. Композицијски се са стоји из два дела. Први део је извештај о самом боју, и завршава се градацијским стиховима:

„Рани сина, пак шаљи на војску –

Србија се умирит не може.“

Други део је извештај о самој бици и градацијски се завршава клетвом, тужбалицом и смрћу Кулинове каде.

На почетку песме, која питања поставља Кулинова када гаврановима? Шта то говори о суровости турске војске? Шта то казује о њој самом?

Кулинова када делује прилично самоуверено, јер је сигурна да ће турска војска победити. Осим победе, она помиње и најстрашније муке којима би Турци мучили своје непријатеље. Поред тога, не жали српске жене, већ им се нада као робињама. У овој песми она је описана као јако безосећајна према непријатељима, али привржена свом народу.

Какав одговор дају гавранови? Да ли сте такве одговоре очекивали с обзиром на бројност турксе војксе? Како је описана сама битка?

Овакав одговор није очекиван, јер су Турци били бројнији. Битка је описана до најситнијег детаља. Помињу се највећи српски и турски јунаци и начин на који су Срби исказали јунаштво, Турци кукавичлук, и како су на крају погинули.

Како се завршава ова песма? Зашто Кулинова када на крају умире? Имаш ли разумевања за ову жену? У којим стиховима се види мржња народног певача према Турцима?

Кулинова када куне српске јунаке, жали за својим покојницима (тужбалица и клетва) и на крају умире од жалости. Њено срце није могло да поднесе такав расплет догађаја. Очекивала је победу, а изгубила све. У рату свако је на страни своје земље, зато можемо и имати разумевања за ову жену. Оно што не можемо да опростимо је њена саможивост и уживање у начину на који су Турци мучили Србе. Мржња народног певача према Турцима се види у стиховима:

„Баш у Вакуп, проклету паланку“ и

„Већ и она црче од жалости“.

Паланка је проклета, јер је турска, а када не умире, као људско биће, већ она „црче“, као да се ради о животињи.

Који стихови би, по твом мишљењу, били поента ове песме?

„Рани сина, пак шаљи на војску –

Србија се умирит не може.“