ЛЕКТИРА ЗА ТРЕЋУ ГОДИНУ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

ФИНАНСИЈСКИ АДМИНИСТРАТОР, ТУРИСТИЧКИ ТЕХНИЧАР the-old-man-and-the-seap 1. Ујка Вања, Антон Павлович Чехов 2. На Дрини ћуприја, Иво Андрић 3. Коштана, Борисав Станковић 4. Нечиста крв, Борисав Станковић necista-krv-kostana-borisav-stankovic~474441 5. Градинар, Рабиндранат Тагоре 6. Сеобе, Милош Црњански 7. Људи говоре, Растко Петровић 8. Госпа Нола, Исидора Секулић 9. Старац и море, Ернест Хемингвеј 10. Господа Глембајеви, Мирослав Крлежа ivo-andric-ispred-cuprije-na-drini

ЛЕКТИРА ЗА ДРУГУ ГОДИНУ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

СЛУЖБЕНИК У ОСИГУРАЊУ

imhages

1. Кир Јања, Јован Стерија Поповић

2. Цигани, Александар С. Пушкин

3. Евгеније Оњегин, Александар С. Пушкин

4. Горски вијенац, Петар Петровић Његош

5. Мост на Жепи, Иво Андрић

34oq4xl

6. Ана Карењина, Лав Николајевич Толстој

7. Чича Горио, Оноре де Балзак

8. Ревизор, Никлај Васиљевич Гогољ

9. Вечити младожења, Јаков Игњатовић

10. Зона Замфирова, Стеван Сремац

11. Народни посланик, Бранислав Нушић

12. Кад су цветале тикве, Драгослав Михаиловић

347f0-annakareninakeiraknightleyfilm

Систематизација градива из књижевности

Други разред средње школе, пример огледног часа СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ ПРИПРЕМА ЗА ЧАС НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ

ДВОЧАС

347f0-annakareninakeiraknightleyfilm

ТОК ЧАСА

Уводни део часа

У уводном делу часа, након уписивања наставне јединице и одсутних ђака, поздравим ученике и присутне професоре. Кажем им да присуствују огледном часу српског језика и књижевности чија је тема Систематизација градива из књижевности. Необично је то што се огледни час држи на самом крају школске године, на последњим часовима, када су ученици заузети одговарањем за оцену. Зато је овај час и огледан – може се спровести само у одељењима попут овог – у одељењима у ком су ученици вредно радили целе године, добили оцене на време, и на крају дозволили себи да се опусте и заокруже школску годину на један овакав, необичан начин. Новина је, бар за мене, овакав начин систематизације градива. Присетићемо се неких дела која смо обрађивали у другој години, и то на веома леп начин – групе ученика ће нам та дела представити презентацијом или глумом. Можда ће овај час неком личити на приредбу, али то ипак није. Простор и време нам нису омогућили да експериментишемо са сценом, а мањак времена (због поменутог завршетка школске годинеи ограниченост трајања часа) нам није дозволио да потпуно овладамо текстом. Зато су „пушкице“ дозвољене као помагачи у представљању обрађиваних дела. Упознаћу присутне и са структуром часа, рећи ћу када ће нам се ко представити: На самом почетку ћемо чути нешто о Вуковом „Рјечнику“ и српским обичајима, а све ће то бити пропраћено изворним песмама у извођењу једне ученице, затим ће пред нама оживети „Данга“, па сцена из дела „Евгеније Оњегин“, потом ћемо чути стихове песме „Лорелај“, делове из „Горског вијенца“, али на сцени видети и део чувене „Зоне Замфирове“, као и делове из „Ане Карењине“. На самом крају, Миљана ће нас частити још једном изворном песмом. Након тога следи читање најлепих писмених задатака ученика овог одељења. Наши водичи кроз овај час биће Љиљана и Катарина.

Главни део часа

ЉИЉАНА: „Књиге су најтиши и најсталнији пријатељи. Оне су најприхватљивији и најмудрији саветници и најстрпљивији учитељи.“ Читајући добре писце, пред нама се дешавају чуда. Оживљава се чудесни свет фантастике, маште, реалности. Али, читање нам помаже да схватимо живот и да се у њему лакше снађемо, да разумемо друге људе и развијемо емпатију. Читањем постајемо бољи људи. КАТАРИНА: Балзак, Толстој, Доситеј и други великани наше и светске књижевности били су наши учитељи ове школске године. Научили су нас да волимо наш народ, наше обичаје, да не судимо другима и да видимо шта је то што је у животу највредније. ЉИЉАНА: На данашњем часу представићемо вам делић онога што смо радили читаве године – упознаћемо вас са неким нашим обичајима, видећете Ану Карењину, Оњегина, Љевина, Кити и друга имена из класика наше и светске књижевности, али и чути неке од најлепших писмених задатака ученика нашег одељења.

VukKaradzic КАТАРИНА: Највредније у нашем народу је то што воли своје огњиште, што му је породица светиња, и што љубоморно чува своје обичаје. Неке од њих забележио је Вук Стефановић Караџић у свом „Рјечнику“. Био је свестран – бавио се реформом азбуке, био је писац, полемичар, критичар, лексикограф. Као лексикограф не само да је допринео формирању књижевног језика на бази народног већ је на једном месту окупио народне обичаје, веровања и тиме их сачувао од заборава. Позивамо прву групу ученика, која ће нам прочитати неке обичаје које традиционално наш народ негује вековима, али и да нам прикажу нека веровања. Вратимо се са њима у прошлост. Пре свега, чујмо једну изворну песму, коју ће нам отпевати Миљана. 1. Миљана пева „Густа ми магла“. Вук Караџић – Невена, Тијана и Јована. Након њихове презентације, Миљана пева „Све птичице запевале“.

index ЉИЉАНА: Вуково дело смо проучавали на почетку, а на самом крају друге године смо се упознали са приповеткама Радоја Домановића. Читали смо „Вођу“ и „Дангу“. Научили смо зашто је сатира најбољи начин за критику друштва и појединца, проучавали иронију и сарказам, али и остали затечени оним што смо из ових дела научили. Одломак из „Данге“ приказаће нам група ученика. 2. Глума – Данга

images КАТАРИНА: У само средиште ове систематизације ставили смо љубавну причу Оњегина и Татјане. Не случајно. Љубав је, ипак, најјача инспирација у књижевности, али и нама најближа. Несрећна љубав ово двоје младих дубоко нас је дирнула, па су зато ученици изабрали да прикажу кључне елементе из овог дела – тренутке када су једно друго одбили и тако одустали од своје љубави. Позивамо Давида, Марију, Миљану и Софију да нас подсете на једну од наших омиљених лектира. 3. Евгеније Оњегин

faeries ЉИЉАНА: Мноштво мотива обрађено је у делима просветитељства, романтизма, реализма. Један нас ипак, прати још од прве године средње школе. У питању је мотив уклете лепоте. Постоји нешто кобно у фаталној лепоти – то нас учи књижевност још од својих првих корака. Од „Дјевојке брже од коња“, „Женидбе Милића Барјактара“, до „Ане Карењине“ испреда се прича о фаталној лепоти која је у исто време од Бога и од ђавола – која има у себи демонску природу. Девојке уклете због своје лепоте, осуђене су да буду оне које ће опијати мушкарце својим изгледом, својом песмом, које ће им узимати разум, и притом бити веома несрећне.

imabges КАТАРИНА: На овај начин приказане су виле у словенског митологији. Али, не само код нас, изгледа да је лепа девојка одувек била симбол зла. То нам је показао чувени интернационални мотив о Одисеју и сиренама. Својом песмом и прелепим лицем, сирене су мамиле морнаре у смрт. Захваљујући мудрости Одисеја, његова посада је успела да их победи. Овај мотив је често обрађиван у књижевнсоти, а своје место нашао је и у причи о чаробници Лорелај, која седи на окомитој стени поред реке Рајне, чешља своју дугу, плаву косу, пева, сија у злату, и разбија бродове морнара. Стихове ове песме казиваће нам Миљана.

87977655_3109898_Lor_skylpt_1 4. Миљана казује стихове песме „Лорелај“.

n ЉИЉАНА: Једно од широј публици најпознатијих дела које смо радили ове школске године је свакако „Горски вијенац“ Петра Петровића Његоша. Познат је по мудростима, по причи о јунаштву и чојству, по племенитости и љубави владике Данила према свом народу. Ипак, из овог изузетног дела изабрали смо да чујемо интерпретацију„Сна Вука Мандушића“, а Игор ће нам прочитати стихове слепог игумана Стефана, симбола мудрости. 5. Игор чита речи игумана Стефана. Након тога слушамо „Сан Вука Мандушића“.

zona-01 КАТАРИНА: Екранизација чувеног дела Стевана Сремца, Зоне Замфирове, довела је до тога да се интензивније упознамо са животом и обичајима у старом Нишу. Судбина лепе и охоле Зоне не престаје да нас инспирише, па су ученици и за ову прилику спремили комад из овог дела које спада у лектиру за другу годину средње школе. Позивамо групу која је спремала комаде из „Зоне Замфирове“. 6. Миљана пева, група изводи „Зону Замфирову.“

3a5c4-kiera-in-black-brocade-outfit-jpg_221519 ЉИЉАНА: Закорачимо сада корак даље, у Русију, у високо друштво руске аристократије. „Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна несрећна је на свој начин.“ Овом реченицом отпочиње приповедање о судбини жене која је своје грешке платила својом смрћу. Разумели смо је, волели, патили са њом, али смо и осуђивали неке њене поступке. Можда је „Ана Карењина“ роман који нам је најбоље показао шта значи – разумети, али не одобравати нечије поступке. Упознајмо се са једном од најлепших, најфаталнијих и најтужнијих жена у светског књижевности. 7. Глума: „Ана Карењина“ КАТАРИНА: Час траје сувише кратко да у њега стане сва обрађивана лектира, па смо зато направили ужи избор. Верујем да смо сви заједно уживали у овом часу и да ће нам остати у лепом сећању. Како нама, тако и вама – драгој публици. ЉИЉАНА: Главни део овог нашег часа се ускоро завршава, а у завршном ћемо чути неке од најлепших писмених задатака наших другара.

Завршни део часа

Читање граматички, стилски, правописно и тематски најуспелијих писмених задатака написаних у овом одељењу у овој школкој години. КАТАРИНА: Пре него што искорачимо из овог бајковитог предела књижевности, замолићемо Миљану да нам отпева песму „Жал за младост“ и тиме припреми за лектиру коју ћемо радити у трећој години. А ми ћемо се, када будемо обрађивали „Коштану“, сетити овог часа. 8. Миљана пева „Жал за младост“.

hqdefault