„На Дрини ћуприја“, Иво Андрић, анализа лика Фатиме Авдагине

За ученике трећег степена средњих стручних школа

hqdefault

Драги ученици,

Прочитали сте осмо поглавље из романа „На Дрини ћуприја“, које говори о прелепој и мудрој Фатими Авдагиној. Сада се спремите да одговорите на ова питања у коментарима испод самог поста. Ако вам је лакше, можете их послати на мејл, или одговорити путем Дигиталне учионице или Месинџер-групе.

1. О којим засеоцима се говори у овом поглављу?

2. Како су описане породице које у овим насељима живе?

3. Како је описан Авдага? Чиме се он истицао?

4. Ко је Фатима? По којим особинама се она истицала у односу на друге девојке?

5. Због чега се њеном удајом бавила цела околина?

img_0731

6. Како је Наил реаговао на Фатимину лепоту?

7. Шта му је она одговорила и шта тај одговор значи?

8. Због чега је Фатимин отац ипак решио да је уда за Наила?

9. Мудра Фатима није желела да прекрши ни очево ДА, ни своје НЕ, па је смислила један план. О ком плану се ради?

10. Како се завршила прича о лепој и мудрој Фатими Авдагиној, девојци о којој су чак и спеване песме?

11. Какво је ваше мишљене о прочитаном делу? Да ли је Фатима могла да поступи другачије, а да ипак сачува и своју, и част свог оца?

th

 

 

„Бој на Мишару“, народна епска песма

boj-na-misaru-890x395

Прочитај песму „Бој на Мишару“, или послушај њену интерпретацију на YouTubu у извођењу Гојка Шантића, па се спреми да одговориш на следећа питања.

Ком циклусу припада ова песма? Шта знаш о Боју на Мишару? Од кога је Вук Караџић и које године забележио ову песму?

Песма припада циклусу ослобођења Србије и Црне Горе од Турака. Бој на Мишару је једна од устаничких борби коју је предводио Карађорђе. Значајан је по томе што је српска војска победила у великој мери бројнију турску војску. Вук Караџић је ову песму забележио од Филипа Вишњића 1815. године. То значи да је сам Филип био сведок многих догађаја и да су догађаји битке описани у песми у великој мери веродостојни.

Како почиње ова песма? Шта представљају гавранови у књижевности? У ком делу се они још помињу као носиоци лоших вести? По чему се ова песма разликује од других епских песама које смо радили?

vran-značenje-300x221

Песма почиње познатим стиховима: „Полећела два врана гаврана“. Ове птице су у књижевности познате као доносиоци лоших вести. Ипак, они увек објективно извештавају о догађајима и нису ни на чијој страни. Помињу се и у песми „Цар Лазар и царица Милица“, као и у песми „Смрт мајке Југовића“. Они су симбол лоших вести још у  „Библији“, „Старом завету“. Ноје је пустио гаврана да би видео да ли се вода повукла, али се он вратио, што је значило да је потоп још увек био на земљи. Ова песма се разликује од осталих које смо радили по томе што је написана из турске перспективе, што смо у ситуацији да видимо како се осећа Туркиња када њена, надмоћна војска, губи.

Каква је композиција ове песме? Из колико делова се састоји? Препознајете ли градацију у тим деловима?

Песма је написана у дијалогу, као разговор између Кулинове каде и гавранова. Композицијски се са стоји из два дела. Први део је извештај о самом боју, и завршава се градацијским стиховима:

„Рани сина, пак шаљи на војску –

Србија се умирит не може.“

Други део је извештај о самој бици и градацијски се завршава клетвом, тужбалицом и смрћу Кулинове каде.

На почетку песме, која питања поставља Кулинова када гаврановима? Шта то говори о суровости турске војске? Шта то казује о њој самом?

Кулинова када делује прилично самоуверено, јер је сигурна да ће турска војска победити. Осим победе, она помиње и најстрашније муке којима би Турци мучили своје непријатеље. Поред тога, не жали српске жене, већ им се нада као робињама. У овој песми она је описана као јако безосећајна према непријатељима, али привржена свом народу.

Какав одговор дају гавранови? Да ли сте такве одговоре очекивали с обзиром на бројност турксе војксе? Како је описана сама битка?

Овакав одговор није очекиван, јер су Турци били бројнији. Битка је описана до најситнијег детаља. Помињу се највећи српски и турски јунаци и начин на који су Срби исказали јунаштво, Турци кукавичлук, и како су на крају погинули.

Како се завршава ова песма? Зашто Кулинова када на крају умире? Имаш ли разумевања за ову жену? У којим стиховима се види мржња народног певача према Турцима?

Кулинова када куне српске јунаке, жали за својим покојницима (тужбалица и клетва) и на крају умире од жалости. Њено срце није могло да поднесе такав расплет догађаја. Очекивала је победу, а изгубила све. У рату свако је на страни своје земље, зато можемо и имати разумевања за ову жену. Оно што не можемо да опростимо је њена саможивост и уживање у начину на који су Турци мучили Србе. Мржња народног певача према Турцима се види у стиховима:

„Баш у Вакуп, проклету паланку“ и

„Већ и она црче од жалости“.

Паланка је проклета, јер је турска, а када не умире, као људско биће, већ она „црче“, као да се ради о животињи.

Који стихови би, по твом мишљењу, били поента ове песме?

„Рани сина, пак шаљи на војску –

Србија се умирит не може.“

 

 

ЛЕКСИКОЛОГИЈА

Драги ученици,

Издвојте мало времена да одговорите на задата питања. Решења ћете наћи испод текста.

Срећно!

Helpful-apps-mean-happy-students

1. Ако уместо некадашње речи граматика кажемо писменица, употребили смо:

а) историзам; б) неологизам; в) архаизам; г) жаргонизам.

Заокружи слово испред тачпног одговора.

2. Реч када у значењу посуде за купање и реч када (кадуна, млада Туркиња), стоје у лексичком односу:

а) полисемије; б) синонимије; в) хомонимије; г) метонимије.

Заокружи слово испред тачног одговора.

3. У реченици Тражим руку ваше ћерке употребили смо:

а) метафору, б) хомонимију; г) полисемију; д) синегдоху.

Заокружи слова испред тачних одговора.

4. Корито реке смо тако назвали зато што по облику подсећа на право корито. Тај вид полисемије зове се ____________________________.

5. Ако кажемо да је неко попио три чашице, а мислимо да је попио садржај из чашица, употребили смо ________________________________.

6. По језику из ког воде порекло речи кул, ин спадају у _____________________________.

7. Шта су антоними? ___________________________________________________________________

8. Стави зарез тамо где је то потребно:

Пре него што је изашао на улицу Марко је урадио домаћи задатак. Обећао је Милошу свом добром другу да ће се видети увече и то није заборавио.

9. Препиши правилно следећу реченицу:

Марко је недисциплинован и немаран, јер никада неради домаће задатке. Цело преподне се играо, иако је знао да послеподне има контролни из математике.

10. Препиши правилно следећу реченицу:

У ОПШТИНИ ПАРАЋИН ТВРДЕ ДА ЈЕ ЧИТАВА ОПШТИНА ОЧИЋЕНА ОД СУВОГ ЛИШЋА. КЕЈ ПОРЕД РЕКЕ ЦРНИЦЕ ДАНАС ЈЕ БИО ПУН ПАРАЋИНСКИХ ШЕТАЧА.Happy-student-looking-at-you-with-thumbs-up-in-a-classroom-wristbands-ss-feature

Решења

1. в) архаизам

2. в) хомонимије

3. г) полисемију; д) синегдоху

4. метафора

5. метонимију

6. англицизме

7. Антоними су речи супрoтног значења.

8. Пре него што је изашао на улицу, Марко је урадио домаћи задатак. Обећао је Милошу, свом добром другу, да ће се видети увече, и то није заборавио.

9. Марко је недисциплинован и немаран, јер никада не ради домаће задатке. Цело преподне се играо, иако је знао да после подне има контролни из математике.

10. У Општини Параћин тврде да је читава општина очишћена од сувог лишћа. Кеј поред реке Црнице данас је био пун параћинских шетача.

 

 

 

Анализа народне бајке „Златна јабука и девет пауница“

Zlatna-jabuka-i-devet-paunica

Са бајком „Златна јабука и девет пауница“ се не сусрећете први пут. Њеној анализи приступили сте још у основној школи. Сада ћемо се присетити неких појединости које су вам остале у сећању, и ваше знање надоградити новим информацијама.

Пре саме анализе, бајку још једном прочитајте.

Затим покушајте да одговорите на постављена питања. На питања ћете одговорити у Ворду, и послати на имејл: glosiel@gmail.com до петка.

Ваши радови ће бити прегледани до понедељка и по потреби попуњена тачним одговорима.

Срећно!maxresdefault

Питања за анализу

  1. Бајке се обично лако препознају међу свим књижевним врстама. Наведи неколико одлика бајки.
  2. Које бајке сте радили у основној школи? Шта им је заједничко?
  3. Издвој фантастичне елементе из бајке „Златна јабука и девет пауница“.
  4. Шта се све понавља по три пута у овој бајци?
  5. Које животиње-помоћнике царев син налази на свом путу до паунице?
  6. У овој бајци царев син има више супарника/противника. Наведи их.
  7. Због чега противници желе да спрече царевог сина да дође до своје паунице? Наведи њихове разлоге.
  8. У којим ситуацијама се види племенитост, неустрашивост и радозналост најмлађег царевог сина?
  9. Све бајке имају срећан крај. Размисли да ли је то случај и са наведеном бајком?
  10. Који део из ове бајке ти је био посебно занимљив. Наведи разлоге.

Наставни лист СУМЊИВО ЛИЦЕ, Бранислав Нушић

Одлике драме као књижевног рода

 

„Сумњиво лице“

Бранислав Нушић

О делу

1.

Књижевни род:_________________________,

Књижевна врста:________________________,

Књижевна подврста:__________________________________.

Епоха: _______________________________________,

Дело је написано ______________ или ________________ године, а први пут изведено на сцени ______________________. Прошло је толико година од настанка до писања дела из _____________________________ разлога. У делу се више пута помиње реч ____________________________, а јавно се критикује __________________________. Таква оштра критика једног друштва назива се ______________________________.

Комедија нарави је _____________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

Дело је настало под јаким утицајем руског писца ____________________________, посебно његовог дела ________________________.  Зато је Нушић у свом оригиналном рукопису уместо ___________________________________________ написао ______________________________.

Одлике драме

  1. Шта карактерише драму као књижевни род? ________________________________________

_________________________________________________________________________________

  1. Лица у овом делу су:_____________________________________________________________
  2. Дело је подељено на __________________________________, а они на ________________________. Чин се завршава када _______________________________

__________________________________________________________________________________Појава настаје када ________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

  1. Ово дело јесте комедија __________________. Поред ње, постоје и ____________________ ______________и ____________________________________.
  2. Етапе у развоју драмске радње:

____________________________     ___________________________________________________

____________________________     ___________________________________________________

____________________________    ____________________________________________________

____________________________    ____________________________________________________

___________________________      __________________________________________________

6.

ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено с рукама позади држећи једно писамце).

АНЂА (долази из леве собе): Што си ме звао?

 ЈЕРОТИЈЕ (подмеће јој писмо под нос): Помириши!

 АНЂА: Ала лепо мирише!

 ЈЕРОТИЈЕ: Нашта?

АНЂА (досећа се): Чекај!… Мирише на проминцле.

У приказаном одломку користи се __________________________ као начин казивања. Поред њега, у драми се јавља и _______________________________.

Текст у загради који служи који се не изговара, већ служи као објашњење радње назива се ________________________________.

  1. Шта је монолог? _________________________________________________________________
  2. Шта је унутрашњи монолог? ______________________________________________________
  3. У овом делу су се критикује нарав читавог друштва. Како је приказано српско друштво у Нушићевој комедији? Како изгледају општинске канцеларије? Како се понашају људи на власти? Какви односи владају у породици? Која би била порука овог дела?

 

 

ГРАДИНАР, Рабиндранат Тагоре

lifesavingpatrolc1893edwardmoran_1400x935

3.

У зору бацих своју мрежу у море.

Из мрачних дибина извукох ствари чудноватога

изгледа и ретке лепоте – једне су

личиле на осмехе, једне су сјале као

сузе, а једне су биле румене као образи

у невесте.

Кад се вратих дома са бременом

свога дана, сеђаше моја драга у врту и

кидаше лено листиће некога цвета.

Оклевао сам неко време, и онда јој

положих пред ноге све што улових, па

чеках мирно.

Поглед јој паде на то, и она рече:

„Какве су ово чудновате ствари? Не знам чему

могу да користе!“

Ја приклоних стидљиво главу, па помислих:

„За све то се нисам борио, нити сам купио

на тргу; то није прави дар за њу.“

И онда стадох да бацам целу боговетну

ноћ једно по једно на улицу.

У зору дођоше путници, покупише све и

понесоше у туђе земље.

ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ

БЕСЕДЕ ШАЈКАШИМА О ПОТРЕБИ УЧЕЊА И ПОХАЂАЊА ШКОЛЕ „Сами ви видите да су неучена деца свака непослушна и јогунице љуте, а с прутом учена – жива је то ваша у маторству палица!… Како се сами нис…

Извор: ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ