Домаћи задатак – независне реченице (за трећи степен средње стручне школе)

th

Питања:

1. Прецизно одреди врсту независне реченице:

а) Ко то не може да уради!

б) Нека бољи победи!

в) Данас је леп дан!

г) Колико имаш година?

д) Да ли си урадио домаћи?

ђ) Не отварај прозор!

е) Зар данас имамо контролни?

ж) Данас имамо контролни?

з) Ала је јуче био леп дан!

2. Одреди врсту упитне реченице:

а) Колико је сати?

б) Да ли си урадио домаћи задатак?

в) Зар је он ту?

г) Ко је то?

д) Долазиш ли вечерас?

ђ) Зар је то данас?

3. Одреди врсту заповедне реченице:

а) Не отварај прозор!

б) Да се нисте померили с места!

4. Међу следећим узвичним реченицама пронађи реторско питање и заокружи / подебљај слово испред њега:

а) Ти ли си то урадио!

б) Ко то може да уради!

в) Како га је ударио!

г) Колико је само леп!

                                                              СРЕЋНО!

 

Систем независних реченица

Независне реченице не зависе ни од једног другог реченичног члана. Оне могу да стоје саме и самим тим су комуникативне реченице.

Деле се на:

  1. ОБАВЕШТАЈНЕ,
  2. УПИТНЕ,
  3. ЗАПОВЕДНЕ,
  4. ЖЕЉНЕ и
  5. УЗВИЧНЕ.

 1. ОБАВЕШТАЈНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Обавештајним реченицама се  пружа нека информација, обавештење. На пример: Иван је дошао.

2. УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ

 Упитним реченицама се тражи информација у вези са означеном ситуацијом. Постоје опште и посебне упитне реченице.

  1. Општим упитним реченицама се тражи информација у вези са тим да ли се дата ситуација реализује или не. Основни тип одговора је: ДА/НЕ.

На пример: Да ли је Марко дошао?

Одговор на ово питање може бити ДА или НЕ, зато је ово општа упитна реченица.

Посебну врсту општих упитних реченица чине експресивне упитне реченице. То су реченице које почињу са ЗАР, што реченици даје експресивну вредност (показује чуђење, изненађење).

На пример: Зар је Марко дошао?

Одговор на ову реченицу такође може бити ДА или НЕ, и зато је општа упитна реченица, али има и експресивну вредсност, зато је експресивна општа упитна реченица.

2. Посебним упитним реченицама тражи се информација о садржини неког дела упитне реченице, а одговор на такво питање је израз којим се исказује та садржина.

На пример: КО је дошао?

Нејасно нам је ово КО. Зато одговор испуњава тај, нејасни део упитне реченице: МАРКО је дошао.

3. ЗАПОВЕДНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Заповедним реченицама се исказује заповест.

На пример: Дођи!

Нека Марко дође!

Заповедне реченице којима се саговорнику забрањује да нешто ради, којима се изриче, не заповест, него забрана, зову се прохибитивне заповедне реченице.

На пример: Не отварај прозор!

Постоје и наглашене, строге, емфатичке заповедне реченице. Њима се исказује строга заповест.

На пример: Да сте сместа отишли!

4. ЖЕЉНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Жељним реченицама се исказује жеља да се оствари оно што оне значе.

На пример: Жив ми био!

5. УЗВИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Узвичним реченицама се исказује експресивни став – изненађење, чуђење.

На пример: Ала га је ударио!

Посебан тип узвичних реченица су реторска питања. То су питања на која се не очекује одговор. Одликују се упитним обликом, узвичном интонацијом и потврдношћу/одричношћу супротном од стварног значења.

На пример: Ко то не зна!

Ово није упитна реченица, иако има облик општег питања; није ни узвична, иако знак узвика стоји на крају. Ово је реторско питање, јер се на њега не очекује одговор, а значење јој је супротно од представљеног, јер: Ко то не зна! у ствари значи: То свако зна!

Литература: „Граматика за средње школе“

Живојин Станојчић, Љубомир Поповић

 

„На Дрини ћуприја“, Иво Андрић, анализа лика Фатиме Авдагине

За ученике трећег степена средњих стручних школа

hqdefault

Драги ученици,

Прочитали сте осмо поглавље из романа „На Дрини ћуприја“, које говори о прелепој и мудрој Фатими Авдагиној. Сада се спремите да одговорите на ова питања у коментарима испод самог поста. Ако вам је лакше, можете их послати на мејл, или одговорити путем Дигиталне учионице или Месинџер-групе.

1. О којим засеоцима се говори у овом поглављу?

2. Како су описане породице које у овим насељима живе?

3. Како је описан Авдага? Чиме се он истицао?

4. Ко је Фатима? По којим особинама се она истицала у односу на друге девојке?

5. Због чега се њеном удајом бавила цела околина?

img_0731

6. Како је Наил реаговао на Фатимину лепоту?

7. Шта му је она одговорила и шта тај одговор значи?

8. Због чега је Фатимин отац ипак решио да је уда за Наила?

9. Мудра Фатима није желела да прекрши ни очево ДА, ни своје НЕ, па је смислила један план. О ком плану се ради?

10. Како се завршила прича о лепој и мудрој Фатими Авдагиној, девојци о којој су чак и спеване песме?

11. Какво је ваше мишљене о прочитаном делу? Да ли је Фатима могла да поступи другачије, а да ипак сачува и своју, и част свог оца?

th

 

 

ГРАДИНАР, Рабиндранат Тагоре

lifesavingpatrolc1893edwardmoran_1400x935

3.

У зору бацих своју мрежу у море.

Из мрачних дибина извукох ствари чудноватога

изгледа и ретке лепоте – једне су

личиле на осмехе, једне су сјале као

сузе, а једне су биле румене као образи

у невесте.

Кад се вратих дома са бременом

свога дана, сеђаше моја драга у врту и

кидаше лено листиће некога цвета.

Оклевао сам неко време, и онда јој

положих пред ноге све што улових, па

чеках мирно.

Поглед јој паде на то, и она рече:

„Какве су ово чудновате ствари? Не знам чему

могу да користе!“

Ја приклоних стидљиво главу, па помислих:

„За све то се нисам борио, нити сам купио

на тргу; то није прави дар за њу.“

И онда стадох да бацам целу боговетну

ноћ једно по једно на улицу.

У зору дођоше путници, покупише све и

понесоше у туђе земље.

КЊИЖЕВНОСТ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ, систематизација

КЊИЖЕВНОСТ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

-Трајање средњошколског образовања: три године

Избор из поезије симболизма

18 labud

ЛАБУД, Стефан Маларме
Девичанско Данас, живахно и красно
занесеним крилом да л’ разбити смеде
језеро слеђено, с ињем, куд се деде
летова засталих ледник блистав јасно.

Негдашњи се Лабуд сећа, али касно:
диван је,но залуд слободу он хтеде,
јер опево није крај где да проведе
век, кад мраз јалов сину чамом страсно.

Вратом стрешће белу ту смрт што је стече
простором кажњена птица ког порече,
ал’ на ужас тла што перје јој спутава.

Сабласт која на том месту сјаји, присно,
укочен у хладном сну презира спава
заоденут Лабуд, изгнан бескорисно….

 

 МЕСЕЧИНА, Пол Верлен

Пејзаж без премца, то је ваша душа
Где иду љупке маске, плешу кринке,
А сви, док звонка лаута се слуша,
К’о да су тужни испод чудне шминке.

Премда у песми сетно им трепере,
Победна љубав, живот дневног сјаја,
У срећу као да немају вере,
А песма им се с месечином спаја,

Са месечином и тужном и лепом
Од које птице сањају у борју
И водоскоци у заносу слепом
Јецају, витки, у своме мраморју.

john_everett_millais_-_ophelia_-_google_art_project
ОФЕЛИЈА, Артур Рембо
I
На мирном црном валу где звезде сањају
Бела Офелија попут великог крина
Лелуја веловима који урањају…
Одјек хајке стиже из шума, из даљина.

Већ вековима Тужна Офелија тако
Плови, сабласт бела, реком што црна тече.
Већ вековима кротка лудост њена лако
Ромори своју романсу у лахор, у вече.

Ветар велове вије, груди јој целива,
вода љуљушка велове, сплетене, беле;
На рамену јој дрхте, плачу ресе ива,
Над челом које сања трске се наднеле.

Уздишу око ње локвањи који вену;
Каткада у јови заспалој буди гнезда
Из којих мали дрхтај прхне у трену:
– Тајанствена песма са златних пада звезда.
II
Бледа Офелијо! Лепа попут снегова!
Да, Ти умре, дете, однеле су те воде.
– Ветрови што се руше с норвешких брегова
Шаптали су ти речи опоре слободе;

То дах један што ти густе свијао косе
Чудне носаше звуке твом даху што сања;
Слушао ти је срце пев природе, што се
Јави уздахом ноћи и тужаљком грања.

То ти глас лудих мора, грцај недогледан
Сломи детињу груд, а преблага је била;
То у априлско јутро леп бледи витез један,
Јадни лудак, немо седе до твог крила.

Рај! Љубав! Слобода! Лудо, каква снивања!
На тој си ватри била ко снег што се топи;
Реч ти визија стесни у своја збивања
– Са стравом се бескрај у плавом оку стопи.

III
А песник каже да преко звездане пруге
Долазиш ноћу, тражиш цвеће што си брала,
И да виде на води велове твоје дуге;
Офелија плови, велики крин врх вала.

 

ЛЕКТИРА ЗА ТРЕЋУ ГОДИНУ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

ФИНАНСИЈСКИ АДМИНИСТРАТОР, ТУРИСТИЧКИ ТЕХНИЧАР the-old-man-and-the-seap 1. Ујка Вања, Антон Павлович Чехов 2. На Дрини ћуприја, Иво Андрић 3. Коштана, Борисав Станковић 4. Нечиста крв, Борисав Станковић necista-krv-kostana-borisav-stankovic~474441 5. Градинар, Рабиндранат Тагоре 6. Сеобе, Милош Црњански 7. Људи говоре, Растко Петровић 8. Госпа Нола, Исидора Секулић 9. Старац и море, Ернест Хемингвеј 10. Господа Глембајеви, Мирослав Крлежа ivo-andric-ispred-cuprije-na-drini