„Бој на Мишару“, народна епска песма

boj-na-misaru-890x395

Прочитај песму „Бој на Мишару“, или послушај њену интерпретацију на YouTubu у извођењу Гојка Шантића, па се спреми да одговориш на следећа питања.

Ком циклусу припада ова песма? Шта знаш о Боју на Мишару? Од кога је Вук Караџић и које године забележио ову песму?

Песма припада циклусу ослобођења Србије и Црне Горе од Турака. Бој на Мишару је једна од устаничких борби коју је предводио Карађорђе. Значајан је по томе што је српска војска победила у великој мери бројнију турску војску. Вук Караџић је ову песму забележио од Филипа Вишњића 1815. године. То значи да је сам Филип био сведок многих догађаја и да су догађаји битке описани у песми у великој мери веродостојни.

Како почиње ова песма? Шта представљају гавранови у књижевности? У ком делу се они још помињу као носиоци лоших вести? По чему се ова песма разликује од других епских песама које смо радили?

vran-značenje-300x221

Песма почиње познатим стиховима: „Полећела два врана гаврана“. Ове птице су у књижевности познате као доносиоци лоших вести. Ипак, они увек објективно извештавају о догађајима и нису ни на чијој страни. Помињу се и у песми „Цар Лазар и царица Милица“, као и у песми „Смрт мајке Југовића“. Они су симбол лоших вести још у  „Библији“, „Старом завету“. Ноје је пустио гаврана да би видео да ли се вода повукла, али се он вратио, што је значило да је потоп још увек био на земљи. Ова песма се разликује од осталих које смо радили по томе што је написана из турске перспективе, што смо у ситуацији да видимо како се осећа Туркиња када њена, надмоћна војска, губи.

Каква је композиција ове песме? Из колико делова се састоји? Препознајете ли градацију у тим деловима?

Песма је написана у дијалогу, као разговор између Кулинове каде и гавранова. Композицијски се са стоји из два дела. Први део је извештај о самом боју, и завршава се градацијским стиховима:

„Рани сина, пак шаљи на војску –

Србија се умирит не може.“

Други део је извештај о самој бици и градацијски се завршава клетвом, тужбалицом и смрћу Кулинове каде.

На почетку песме, која питања поставља Кулинова када гаврановима? Шта то говори о суровости турске војске? Шта то казује о њој самом?

Кулинова када делује прилично самоуверено, јер је сигурна да ће турска војска победити. Осим победе, она помиње и најстрашније муке којима би Турци мучили своје непријатеље. Поред тога, не жали српске жене, већ им се нада као робињама. У овој песми она је описана као јако безосећајна према непријатељима, али привржена свом народу.

Какав одговор дају гавранови? Да ли сте такве одговоре очекивали с обзиром на бројност турксе војксе? Како је описана сама битка?

Овакав одговор није очекиван, јер су Турци били бројнији. Битка је описана до најситнијег детаља. Помињу се највећи српски и турски јунаци и начин на који су Срби исказали јунаштво, Турци кукавичлук, и како су на крају погинули.

Како се завршава ова песма? Зашто Кулинова када на крају умире? Имаш ли разумевања за ову жену? У којим стиховима се види мржња народног певача према Турцима?

Кулинова када куне српске јунаке, жали за својим покојницима (тужбалица и клетва) и на крају умире од жалости. Њено срце није могло да поднесе такав расплет догађаја. Очекивала је победу, а изгубила све. У рату свако је на страни своје земље, зато можемо и имати разумевања за ову жену. Оно што не можемо да опростимо је њена саможивост и уживање у начину на који су Турци мучили Србе. Мржња народног певача према Турцима се види у стиховима:

„Баш у Вакуп, проклету паланку“ и

„Већ и она црче од жалости“.

Паланка је проклета, јер је турска, а када не умире, као људско биће, већ она „црче“, као да се ради о животињи.

Који стихови би, по твом мишљењу, били поента ове песме?

„Рани сина, пак шаљи на војску –

Србија се умирит не може.“

 

 

КЊИЖЕВНОСТ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ, систематизација

КЊИЖЕВНОСТ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

-Трајање средњошколског образовања: три године

Почеци словенске писмености – припрема за писмену вежбу

Почеци словенске писмености

index
1.
ПАЖЉИВО ПРОЧИТАЈ ТЕКСТ ИЗ ЧИТАНКЕ НА 223. СТРАНИ И ОДГОВОРИ НА СЛЕДЕЋА ПИТАЊА:
Старословенска књижевност
1. Како се зове најстарији књижевни језик Словена? У ком веку је настао?
2. Ко је творац тог језика? На чију иницијативу је тај језик створен?
3. Како се зове најстарије словенско писмо, а како писмо које је настало после њега, крајем 9. или почетком 10. века?
2.
ПРОЧИТАЈ ТЕКСТ ЦРНОРИСЦА ХРАБРА „СЛОВО О ПИСМЕНИМА“. Одговори на питања испод текста.
3.
ПАЖЉИВО ПРОЧИТАЈ ТЕКСТ КОЈИ СЛЕДИ, А ЗАТИМ ОДГОВРИ НА ПИТАЊА:
Рецензија или редакција старословенског језика
Вероватно су, већ у време Ћирила и Методија, и поред блискости у говорима разних словенских племена (моравских и панонских) морале да постоје неке разлике, које су временом постајале све значајније и веће. Како су се књиге у то време преписивале руком, то су преписивачи, и нехотице, уносили особине свога говорног језика у језик црквених књига. То уношење разних особина говорног језика у старословенски језик назива се рецензија или редакција старословенског, односно црквенословенског језика: српска, хрватска, бугарска, чешка, руска, и др. Тако настају: српскословенски, русколовенски и друге редакције старословенског.
Питања 
1. Шта су рецензије/редакције старословенског језика?
2 Како су оне настале?
3. Наведи неку редакцију старословенског језика.

4.

Miroslav's_Gospel_001
Домаћи задатак: 1. Прочитај текстове „Мирослављево јеванђеље“ и „Запис Глигорија Дијака“, који се налазе на 226. и 227. страни, а затим одговори на следећа питања:
1. По чему је познато Мирослављево јеванђеље? 2. Када је настало и коме је посвећено? 3. Из чега се састоји? 4. Шта је јеванђеље? 5. Ко је Глигорије Дијак? 6. Од чега Глигорије страхује? 7. Може ли се из његових речи наслутити какав је био положај уметника у средњем веку? 8. Где се данас чува Мирослављево јеванђеље?
2. Присети се одговора на питања обрађених на часу и спреми се да на њих и на наредном одговориш.

 

Чудесни свет књижевности

6538807f8de3937ef3b08404db446702_700x550

 Како се зове ваша омиљена књига? Зашто вам је баш она омиљена? Чему вас је научила? Које поуке сте из ње извукли?

 Читањем и проучавањем књижевних дела се:

1. развија општа култура,2. богати речник, развија и негује култура говора, 3. боље схватају историјски догађаји, 4. стичу разна искуства, 5. развија емпатија,тј. сосећање са другим људима, 6. боље схватају међуљудски односи, 7. прати духовни развој народа…

Проучавање књижевности приказује духовни развој човечанства

   Народна књижевност показује колико је човек био везан за природу, тј. одражава примитивну, митску свест, која, у ствари, претходи рационализацији појава у природи. То значи да тадашњи човек није разумевао свет у коме живи, а начин на који га је себи објашњавао и тумачио је приказам у књижевности тог периода (пре свега у лисрким песмама, обредним и митолошким).

dodole-abbigliamento del rituale

   „Да зароси ситна роса,

Ој, додола, мили Боже!

Ој, Илија, дај, Боже, дај!

Ој, Илија, мој Перуне!“

Лако ћете закључити да се ради о додолској песми, чији је циљ био призивање кише.  Ко је заборавио како изгледа сам чин дозивања кише, може се присетити на следећој страници:http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5

005952hg

Кишу треба да дају Илија и Перун. Перун је у словенској митологији он био бог грома и олујног неба. Словени су сматрали да је он тај који шаље људима кишу, да шаље гром када је љут, кажњава оне који чине неправду, а опет је један од омиљених словенсих богова. Ово није тешко објаснити, јер су људи тада и те како били зависни од временских прилика, па су Перуна посебно ценили.

perun-dio Slavo del tuono

Када су примили хришћанство, особине бога Перуна су доделили Светом Илији, који се у народу зове и Громовник. У овој песми се чува успомена на обојицу.

Митска свест нашег народа се најбоље види у народној књижевности у којој се помињу данас заборављени словенски богови.

Сетите се раздобља у развоју уметности које смо проучавали од почетка школовања. Пронађите у уџбеницима, свескама, или на Википедији основне одлике ових праваца, као и дела која их представљају. Све ово запишите, па онда размислите како се то човечанство мењало и духовно развијало кроз време, и како се то може пратити читањем и проучавањем књижевности. Присетите се средњег века и доминантне хришћанске тематике, затим хуманизма и ренесансе и теме љубави, барока и враћање на старе, религиозне теме, романтизма са наглашеним субјективизмом, реализма са тежњом да мења свет ида се он објективно прикаже, и модерне која представља крик човека пред страхотом рата коју није могао избећи. Књижевнсот се тако развија, мења, и све време прати човечанство чије потребе, мисли и осећања исказује. Можда је најбољи пример за ово међуратна и ратна књижевност.

Стваралац – дело – читалац

   Стваралац не може бити свако, већ само човек који има посебан осећај за лепо, човек развијене емпатије. Обично се каже да је уметник неко ко може да види лепоту у свим стварима. А лепота, у ствари постоји свуда, само треба бити способан видети је. Тако је и стваралац неко ко је надарен, ко за то има таленат. Међутим, некада се надареност за књижевснот није приписивала ствараоцу, појединцу, обичном човеку, већ богињама, музама, којима су се писци молили за инспирацију пре него што би почели да састављају дела. Муза има девет, оне су заштитнице уметности, а по грчкој митологији, оне су кћери Зевса и Мнемосине, а живеле су на брду Парнас.

   Много тога утиче на само стварање дела, али, када се оно заврши, одваја се од самог писца и живи властитим животом. Даље само налази пут до читалаца. Свако може да чита књижевна дела, али не може свако да их разуме на прави начин. Да би неко могао да схвати књижевнсот мора имати осећај за лепо. То је нешто што лежи између разума и осећања, а зове се укус:

 ОСЕЋАЊА                                                                 УКУС                                                                        РАЗУМ

Стваралац мора осећање унети у дело, а читалац мора имати укус, тј. естетски доживљај да би то осећање доживео.

ЕСТЕТСКИ ДОЖИВЉАЈ: ОПАЖАЈ

                                            ДОЖИВЉАЈ

                                            ПРОЦЕНА ВРЕДНОСТИ

Шта мислите, где лежи лепота уметничког дела? Да ли се она налази у делу, или у оку посматрача?

По објективистичко-рационалистичкој теорији, лепота се налази у самом делу, по субјективистичко-емотивистичкој налази се у оку посматрача, док трећа теорија, феноменолошка, мири претходне две.

„Научите пјесан“

Миодраг Павловић

   Значај проучавања књижевности је врло лепо приказао Миодраг Павловић у песми Научите пјесан. Одговорите на следећа питања и потврдите оно што смо о књижевнсоти до сада рекли:

1. Пронађите песничке слике и одредите основне мотиве у њима.

2. У каквом то свету живи човек? Опиши детаљно свет и међуљудске односе у њему.

3. Како људи у том свету могу да се бране?

4. Шта песма предсватља и објасните значење синтагме научите песму.

5. Издвојте стихове у којима је исказана вера у моћ језика и ослободилачку мисију песме.

6. Какав смисао и задатак има књижевна уметност?

Литература:

Читанка са књижевнотеоријским појмовима за IV разред средње школе, мр Љиљана Николић, Босиљка Милић

Словенска митологија, Ненад Гајић

Књижевност и српски језик IV , Петар Пијановић

http://sr.wikipedia.org

НАРОДНЕ ЕПСКЕ ПЕСМЕ

Народна (усмена) књижевност

ЕПСКА ПОЕЗИЈА
kosovka devojka

Епске народне песме су добиле име од грчке речи епос, што значи реч, говор, прича. За разлику од лирских народних песама , у којима се,у првом реду, исказују осећања, у епској народној песми се пева о неком догађају.
Узимајући као показатељ време, односно историјске догађаје о којима песме сведоче, Вук Караџић је нашу епику поделио на песме најстаријих времена, песме средњих и песме новијих времена.
Према стиху у ком су испеване, епске песме се деле на песме дугог стиха- бугарштице (петнаест до шеснаест слогова) и на песме кратког стиха (десет слогова).
Десетерачка епска поезија је изузетно стара и представља особену песничку повесницу. Пева о разним историјским догађајима и личностима. Вук их је назвао јуначким песмама. Спадају у најлепша дела наше народне књижевности. Певају се уз гусле. Њихова мелодија је једнолика, отегнута, широка, и потпуно одговара њиховом садржају.
Поред наведених подела, епске песме се могу поделити на циклусе:
1.неисторијски (легендарни) и
2. историјски: преткосовски, косовски, циклус о Марку Краљевићу, покосовски, хајдучки, ускочки, циклус ослобођења Србије и циклус ослобођења Црне Горе.

НЕИСТОРИЈСКИ (ЛЕГЕНДАРНИ ЦИКЛУС)

Овај циклус обухвата народне песме у којима су опеване личности и догађаји непознати историји. Подсећају на бајке, јер певају о змајевима, вилама, дивовима. Из њих сазнајемо да је ондашњи човек природне појаве (земљотрес, поплаве, кишу, грмљавину, град) објашњавао на примитиван начин, као вољу виших сила.
Међу њима има и песама које говоре о свакодневном животу људи.
Најпознатије песме овог циклуса су: Свеци благо дијеле, Јетрвица адамско колено, Бог ником дужан не остаје.

ПРЕТКОСОВСКИ ЦИКЛУС

Овај циклус обухвата песме које певају о догађајима и јунацима пре Косовског боја (1389). Најчешће певају о Немањићима и Мрњавчевићима. У преткосовским песмама историја је прожета легендом. Овај циклус садржи песме изузетне уметничке лепоте: Урош и Мрњавчевићи, Зидање Скадра, Женидба краља Вукашина, Бановић Страхиња итд.

КОСОВСКИ ЦИКЛУС

Косовски циклус је песничко сведочанство народног генија о догађају који представља кључну тему српске епике. Песме које чине овај циклус су тематски чврсто повезане. Деле се на три групе: песме пре, за време и после Косовског боја.
Главни јунаци косовске драме су кнез Лазар Хребељановић и Милош Обилић. На другој страни је Вук Бранковић, ког народни певач приказује као издајника. Пример ових песама су: Цар Лазар и царица Милица, Косовка девојка, Смрт мајке Југовића итд.

ЦИКЛУС О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ

Марко Краљевић је син Вукашина Мрњавчевића. Након битке на Марици управљао је Прилепом као турски вазал.
Историјски невелика улога Марка Краљевића се много разликује од његове епске величине. Његов лик отелотворава притајену народну снагу и правичност, пркос и отпор турком силништву. Ове песме Марка приказују као храброг и ћудљивог јунака необичне снаге. Народни певач мења историју. Он жели да у тешким данима ропства има заштитника који ће победити великог непријатеља.
Неке од многобројних песама су: Марко Краљевић укида свадбарину, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Орање Марка Краљевића, Смрт Марка Краљвића.

ПОКОСОВСКИ ЦИКЛУС

Песме овог циклуса опевају догађаје после Косовског боја. Теме су углавном везане за Бранковиће, Јакшиће и Црнојевиће. Тематску разуђеност овога циклуса потврђују песме о Сибињанин Јанку, деспоту Ђурђу, Јерини, боланом Дојчину.
Сведоче о надирању Турака и губљењу српске самосталности.
Неке од њих су: Болани Дојчин, Диоба Јакшића, Смрт војводе Пријезде.

ХАЈДУЧКИ ЦИКЛУС

Овај циклус пева о хајдуцима. Хајдуци су одметници који су се борили против турских насилника. Они четују по горама, борећи се од пролећа до јесени. Нападају турске караване и отимају им благо. Заштиту имају у народу и код јатака. У стању су да поднесу велике муке. Неке од песама ових цилуса су: Стари Вујадин, Мали Радојица, Старина Новак и кнез Богосав.

УСКОЧКИ ЦИКЛУС

Овај циклус опева јунаке и догађаје (женидбе, отмице, јуначке двобоје, тамновања и ослобађања ) повезане са војевањем ускока. После пада Босне и Херцеговине под турску власт, многи људи из ових крајева су побегли у Далмацију и утврдили се прво у граду Клису, а затим у Сењу. Ступили су у аустријску војску и бранили своју територију од турских напада. То су били ускоци који су прелазили (ускакали) преко границе на турску територију,пљачкали и са пленом се враћали преко границе.
Борба хајдука и ускока се не разликује много, јер су и једни и други били осветници и заштитници народа. Па ипак, ускоци су се разликовали од хајдука по начину живота и ратовања. Док су хајдуци живели по горама и шумама и скривали се код јатака, дотле су ускоци имали своје породице и са њима живели у својим домовима. Хајдуци су имали мање чете, а ускоци су нападали у већим групама.
Неке од познатих песама су: Ропство Јанковић Стојана, Сењанин Тадија, Иво Сенковић и ага од Рибника.

ЦИКЛУСИ О БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Певају о настојању ових народа да се ослободе од Турака.
Познате песме су: Истрага потурица, Три сужња, Петровић Батрић (циклус ослобођења Црне Горе); Почетак буне против дахија, Бој на Мишару, Бој на Лозници (циклус ослобођења Србије).

Литература: „Књижевност у основној школи“, Надежда Влашић, Љиљана Томић, Миодраг Војиновић, Драгослав Радосављевић

РОПСТВО ЈАНКОВИЋ СТОЈАНА

Наставна јединица:  „Ропство Јанковић Стојана“- осврт на лутајући мотив: муж на свадби своје жене

Тип часа: Обрада нове наставне јединице

Облик рада: Фронтални и индивидуални

Наставне методе: Дијалошка, монолошка и текстовна

Наставна средства: табла, фломастер (креда), сунђер

Наставни циљеви: Упознавање учеика са песмама из ускочког циклуса, препознавање лутајућег мотива: муж на свадби своје жене, упоређивање историје и легенде, однос народног певача према јунацима и патријархалној жени

Уводни део часа (5 минута)

-обнављање: подела епске народне поезије на циклусе (посебну пажњу посветити ускочком циклусу)

Главни део часа (35 минута)

-локализација песме: Јанковић Стојан је ускочки борац из 17. века. Заробљен је од Турака и одведен у Цариград у ропство. Тамо је провео 14 месеци, и избављен је откупом. Други јунак који се у песми помиње- Смиљанић Илија, такође је историјска личност. И он је био ускок. -мање познате речи и изрази

– читање песме -изношење утисака

-фабула (радња) -анализа песме по песничким сликама: – Како почиње песма? – Ког су Турци заробили? – Да ли су они били ожењени? -Колико су провели у ропству? – Шта каже историја? – Због чега је народни певач продужио робовање ових ускока?- да би показао вредност патријархалне жене, која га је толико чекала, да би боље мотивисао удају јунакове жене, јер га после толико времена нико не очекује. Поред тога, постоје бројеви који се у народној книжевности често користе, а то су 3, 7 и 9. – Како су се Турци опходили према заробљеницима? – Ако су им саградио дворове и подарио сву раскош, због чега они желе да побегну? – Шта раде пре бекства? Како изгледа њихов план? – Шта се дешава када стигну кући? – Где је отишао Стојан? – Како затиче мајку? – Зашто га не препознаје? – Шта ради Стојан? – Какосе одаје просцима? – Ко га препознаје? – Како се зове овај поступак посредног указивања на нешто (алузија) – Како решава непријатну ситуацију? – Да ли песма има срећан крај? – Шта се дешава са његовом мајком? – Песма припада ускочком циклусу. Да ли има особине још неких нароних песама? Који лирски елементи песми дају баладични тон? Према ком би се мотиву могла сврстати у баладе?

-анализа мотива: муж на свадби своје жене- Какоје овај лутајући мотив обрађен у ОДИСЕЈИ, а како у овој песми?Које су сличности, а које разлике? Где је овај мотив реалније обрађен?

-анализа језика и стила: Стихови којима се Стојан посредно обраћа жени: алузија. Ово је проширена метафора протегнута на више појмова или на цео састав-алегорија -анафора: ( косу реже остарила мајка косу реже па виноград веже) -епифора: (Оде царе с Турцима у шетњу а царица с булама у шетњу) -анадиплоза: (а ја идем моме винограду, винограду, моме рукосаду) -реторска питања Завршни део часа (5 минута)

-утврђивање

МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО

Наставна јединица : „Марко пије уз рамазан вино“- структура и значење лика

Тип часа: обрада нове наставне јединице

Облик рада: фронтални

Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна

Наставна средства: табла, фломастер (креда), сунђер

Наставни циљеви: Циљ је да ученици прошире своја знања о епској фигури Марка Краљевића и схвате потребу народа да у време турске власти створи лик који се тој власти неће покорити

Уводни део часа (5 минута)

-обнављање градива из историје- стање у Србији непосредно после Косовског боја

Главни део часа (30 минута)

-локализација песме: разговор о Марку Краљевићу- ко је био Марко Краљевић, однос између историје и легенде, епска биографија Марка Краљевића, ученици се подсећају песама из циклуса о Марку Краљевићу које су читали у основној школи

-најављем обраду песме „Марко пије уз рамазан вино“ и записујем на табли -мање познате речи и изрази: ученици у себи читају песму и траже непознате речи

-читање песме

-анализа песме по песничким сликама (анализа ликова и мотива): -цар издаје наредбу-ЗАКОН – Шта је све цар забранио? – Како се Марко понаша? – МАРКО КРШИ ЗАКОН – Ко Марка тужи код цара? – На кој начин га оптужују? (понавља се све што Марко чини)- ПОНАВЉАЊЕ И КОНТРАСТ – Шта је цар наредио? – Како је Марко дочекао чауше? – Опишите изглед Марка Краљевића. – Какво осећање изазива таква његова појава код чауша? – Како се Марко понаша према њима? – Како би требало да се осећа онај ког цар зове на разговор? – Шта из оваквог понашања сазнајете о лику Марка Краљевића?-НЕ БОЈИ СЕ ЗАКОНА НИ ТУРАКА – Како је изгледао Марко кад се појавио код цара? – Какав је утисак на њега оставио? – Обратите пажњу на прекор који цар упућује Марку –ЗАПИСУЈЕМ НА ТАБЛИ ПОНАВЉАЊЕ-ПАРАЛЕЛИЗАМ – Да ли су стихови идентични? – Шта је ново у овим стиховима у односу на сличне са почетка песме? – Како очекујемо да се цар понаша према оном ко крши законе? – Како се понео цар према Марку? – Због чега? – Пронађите стихове који показују да се цар уплашио Марка (мој посинко, добри људи о злу говорише, на јаднога Марка потворише) – Због чега се султан уплашио Марка? – Шта му Марко одговара? – Које разлоге даје? (природне разлоге) – Да ли су ти разлози изнад закона? – Зашто их цар прихвата? – Како се песма завршава? – Ко је победио? -анализа теме и идеје: – Због чега је народни певач имао потребу да испева ову песму?

МАРКО———————————————————-ТУРЦИ

Марко крши закон, Не боји се закона ни Турака Марко је победио МАРКО = НАРОД

–народ се не боји Турака и јачи је од њих

-анализа језика и стила: -већ су поменути контраст и паралелизам, паралелизам: понављање реченичних делова или читавих реченица, чиме се постиже градацијски ефекат . Паралелизам ставља у однос одређене појаве, стања и ликове, упоређујући их по сличности или по супротности–објаснити градицијски ефекат паралелизма у овој песми – Марко игра… Марко паше…..-анафора-понављање исте речи, односно групе речи на почетку сваког стиха –Цар Мехмеде, турски господару, Купи војске колико ти драго, Под Сталаћа кад је теби драго, Удри Сталаћ како ти је драго- Ја ти не дам блага ни једнога. (Смрт војводе Пријезде)- епифора- понављање једне речи или више истих речи на крају стихова – У тамници је глава народа – У тамници је снага народа – У тамници је нада народа – У тамници је судац богодан – У тамници је Самсон окован– Смсон и Далила- Лаза Костић- симплоха- понављање речи и на почетку и на крају стихова -анадиплоза -асонанца -алитерација

Завршни део часа (10 минута)

-читање још неких песама о Марку Краљевићу -домаћи задатак- на основу ове и других песама из круга песама о Марку Краљевићу, обрадите тему- Лик Марка Краљевића

Изгледа табле на крају часа

Турци———–Марко

цар издаје закон- Марко крши закон : Контраст Марко се не боји закона ни Турака

понављање (паралелизам): Турци се боје Марка -анафора Марко побеђује – епифора Турци губе -симплоха Турци се боје Марка -асонанца Марко = НАРОД- -алитерација Турци се боје народа -анадиплоза Народ се може супротставити Турцима и јачи је од њих Народ се не боји Турака- срушен је ауторитет