РАДИ, ПА ЋЕШ ИМАТИ

svetosavska-nagrada-1328585176-67662

Драматизација усменог предања о Светом Сави

ЛИЦА: Свети Сава, наратор, сељаци

На сцени су Свети Сава и сељаци, разговарају. Излази наратор:

НАРАТОР: Свети Сава путујући дође у једно село, где је по своме обичају поучавао народ. Па ће тако у разговору рећи:

СВЕТИ САВА: Вала, ове године биће велика неродица – родиће, ама ће град све сатрти!

НАРАТОР: И Свети Сава оде даље. Сељаци се стану размишљати шта ће радити. (Сељаци на сцени се групишу у две групе)

ПРВА ГРУПА: Кад нам светитељ рече да ће бити неродица, нећемо ништа ни сејати! Зашто бисмо сејали и мучили се, кад ће нам град све то уништити! А ово што имамо, сачуваћемо, може нам се наћи у невољи.

ДРУГА ГРУПА: Божја је воља! Па и ако буде неродице, Бог је тако наредио! Ми ћемо сејати као и до сада што смо радили, па шта нам Бог да.

НАРАТОР: И тако, неко посеја, неко не. И заиста, те године паде велики град и уништи многе усеве! Они који су засејали нису остали без ичега. Град јесте уништио велики део, али, овде мало, онде мало, и они набраше толико да се могу прехранити док стаса нови род! А онима што нису ништа посадили текло нешто старе хране, али не дотекло, те тако осташе без ичега. (Док наратор говори, прва група сељака седи на сцени и разговара, док друга ради. Када наратор помене град, они беже, траже склониште. Друга група сељака покрива своје усеве. Затим изводе покрете који личе на бербу – пуне џакове. Прва група, напротив, полако празни све што је у џаковима имала). НАРАТОР: Пут Светог Саву, светитеља и учитеља, поново донесе у ово село. Када то чују, они који нису ништа посејали, обрате му се:

СЕЉАК: Светитељу, што нам рече да ће бити града, остасмо ове године без хране?!

СВЕТИ САВА: Ама браћо, јесам ли вам ја рекао да не сејете?

СЕЉАК: Рекао си да ће град уништити усеве. СВЕТИ САВА: Ако сам вам казао да ће бити града, нисам вам казао да не радите, јер је опет све у Божјој руци! Не треба одустати! Ради, па ћеш имати! Ако не радиш, нећеш имати ништа!“

НАРАТОР: И тако мештани овог села од свог учитеља научише важну лекцију и испричаше је нама – Човек је рођен како би радио, како би трпео и како би се борио. Ко тако не чини, мора пропасти. ucitelj-i-mudrac

Извори: усмено предање о Светом Сави „Ради, па ћеш имати“, мудре мисли Николе Тесле

СВЕТИ САВА ПОМАЖЕ СИРОМАШНОЈ ПОРОДИЦИ

Драге колеге,

Пред вама се налази текст који можете искористити за приредбу о Светом Сави. Текст сам написала на основу народног предања о светитељу, а претпостављам да ћете у њему препознати већи део усменог предања „Свети Сава и богати Гаван“. Уз одговарајуће реквизите и костиме, овај краћи драмски текст ће сигурно оставити велики утисак на публику.

IMG_9642

Свети Сава помаже сиромашној породици

 

ЛИЦА:

НАРАТОР

МИТАР

СТАНА

СВЕТИ САВА (ПРЕРУШЕН У ПРОСЈАКА)

НАРАТОР: Свети Сава је родоначелник српске књижевности, утемељитељ српске цркве и први српски просветитељ. Поред тога, био је и велики човекољубац и заштитник сиромашних. О њему је створен култ из којег ће настати многе легенде и разна предања у којима се он јавља као онај који чини чуда и велика дела. У многим предањима је приказан као велики мудрац и заштитник: кажњава варалице, похлепнике и лажљивце, а награђује убоге и сиромашне. Он је свемоћан и има моћ преображавања: час је калуђер, час пастир или просјак, само да би се што више приближио људима и да би их лакше искушао.

Сиротињска кућа. У соби је жена. Беба спава у колевци. Жена струже кору од цера, да би од ње направила погачу.

СТАНА: Ех, сиротињо! У зао час си нас погодила! Сада, кад почиње зима, да останемо без коре хлеба! (Скреће поглед ка колевци у којој спава дете. Уздахне дубоко и наставља са радом.)

МИТАР: (Улази у собу. Храмље. Хода уз помоћ штапа. Руке му се тресу. Носи дрва за огрев и оставља поред огњишта. Дрхти од зиме и говори):

Богами, хладно је! Снег веје и веје! Нема више лепог времена. Што је било, било је! Шта смо урадили, урадили смо!

IMG_9646

(СТАНА струже кору, од ње меси погачу и забринуто врти главом. Поред тога, Стана може да преде или плете.).

МИТАР: Само да не потраје дуго, као лани! Тад смо били сами и некако смо преживели, снашли се… трпели… али сада… (прилази колевци) сада имамо принову, сина, божји благослов… Бог нам је, после толико времена дао сина, само да нам га сада не узме к себи…

СТАНА: (Уплаше  је његове речи, брзо му прилази): Шта то говориш, Митре! Не призивај несрећу! Наш Вук је јак, биће он добро, биће велики и снажан младић! Та ја га сваког дана гледам, видим да је снажнији него пре, да расте, да није болешљив, да… (глас јој све више дрхти, и она почиње да плаче)…

(МИТАР је грли погнуте главе)

СТАНА: Опрости…

МИТАР: Опрости ти мени, Стано. Опрости што сам болестан, што не могу да ходам и радим као остали људи! Што не могу да обезбедим довољно дрва за зиму, брашна за погачу! Што ме издају и руке и ноге, што полако пропадам!!! Опрости ми што… (узнемирио се, седа на столицу и крије лице рукама)

СТАНА: (уплашено га посматра. Брише сузе и прилази му да га теши): Немам шта да ти опростим, Митре! И немаш за чим да тугујеш! Како ми, тако ће и наш син! Издржаћемо, видећеш! Та ја се сваког дана молим Богу и нашем заштитнику, Светом Сави. Нису нас они заборавили.

IMG_9653

 

Неко куца на вратима.

 

СТАНА: Ко ли је то у ово доба? (прилази вратима)

МИТАР: Можда је мој брат! А знао сам ја да нас он није заборавио! Сигурно није могао да долази, па… Није имао времена ни он!

(Стана отвара врата и улази Свети Сава обучен у просјака)

СВЕТИ САВА: Помаже Бог, добри људи!

СТАНА И МИТАР:  Бог ти помогао, странче!

DSCN1878

СВЕТИ САВА: Примате ли у свој дом једног путника, бескућника, да се мало угреје?

МИТАР: Примамо, уђи, странче!

СТАНА: (Прилази, узима му штап и помаже да седне) Седи да се мало угрејеш. Опака је зима напољу, зар не?

СВЕТИ САВА:  Зима, зима, али… Док је Бога и божјих људи, свако доба може бити пролеће!

МИТАР: Јеси ли се на дуг пут намерио, странче? Куда путујеш?

СВЕТИ САВА: дуг је мој пут, добри човече, колико цела земља Србија! Само је стаза још неутабана. Прошао сам кроз многа села, и многи су ме овако примили и угостили… Добри смо људи, побожни, зато мене сунце греје и усред зиме!

(Стана му је помогла да седне, и враћа се да меси погачу. Ставља је под сач).

МИТАР: Нису сви тако добри, странче. Има и безбожника, варалица! Чак и најрођенији може да те изда и остави да умреш од глади!

СВЕТИ САВА: (Пажљиво га посматра, и онда пар тренутака врти главом): Како ко чини, тако ће му  Бог и вратити! Како ви живите?

МИТАР: Ех, мој брате, како живимо! Видиш и сам! Шта црње и жалосније може бити! Брат се одселио, узео сву очевину, и сад живи у изобиљу! Сам, без жене и порода! А ми… Ево има година дана како су руке и ноге почеле да ми пропадају, па не могу да радим као остали људи! Од сиротиње живимо! Гледамо да нам ко удели! Ова моја жена иде у надницу, ради код богатих за мало брашна… А сад имамо и принову, он мали, слаб, болешљив, ко зна да ли ће дочекати пролеће…

СТАНА: (За то време је ставила погачу под сач. Кад чује мужевљеве речи, уплаши се и почне да плаче. Кад се сети да имају госта, стресе се и почне да се говори): Странче, а чиме да те угостимо? Можемо ти понудити топлу собу, али за вечеру само ову погачу од цера…

СВЕТИ САВА: Ма, мени се чини да је то права погача под сачем!

СТАНА: (уплашено, неповерљиво) Како, па зар… (збуњено гледа у мужа, не зна како да се понаша).

(СВЕТИ САВА штапом помери погачу и указа се погача, никад боља).

DSCN1885

СТАНА: (зачуђена, збуњена и срећна): Погача! Откуд сада права погача!? (Узима је, ломи комаде и сваком да по један).

МИТАР: (жени) Море, или је светац или ђаво! Како то да се погача сама створил?!

СВЕТИ САВА: (за то време прилази колевци, узима дете и говори му): Нека си благословено, дете! Нека те чувају родитељи и добри Бог! Здрав и снажан ћеш бити, то ти је од Бога дато, али ти срећу могу дати само твоји родитељи ако те зарана науче да радиш, штедиш, да не лажеш, не крадеш, да поштујеш старије и Бога! (окреће се родитељима): Мени је сада време путовати. Хвала вам на вечери и што сте ме примили да се угрејем.

(Стана, и даље збуњена, додаје му штап)

СВЕТИ САВА: А ти, Митре, (у том тренутку се муж и жена зачуђено погледају, јер се чуде откуд он зна Митрово име) устани и ради, као здрав човек! Млад си, снажан, а данас ти је Бог и здравље вратио, јер је видео да си добар човек! (Прилази вратима и покаже на стари ћуп који стоји поред прага): Бога ми, мени се чини да у овом ћупу нешто има! (Излази. Стана и Митар га зачуђено гледају).

МИТАР: Хвала теби на благослову и погачи, странче!

СТАНА: (Даје му комад погаче): Ево, да ти се нађе!

(Свети Сава одлази)

МИТАР: Бога ми, или је светац или ђаво! (Устаје, и даље збуњен због чудног понашања просјака. Осети да се лако креће, да му руке и ноге не дрхте и не боле га. Исправи се и почне да хода): Погледај, Стано, погледај! Та ја сам здрав! Могу да ходам!

СТАНА: (узбуђено) Боже, хвала ти! Па то је светац у нашој кући био! (Грли мужа, онда се сети нечег и брзо прилази колевци. Узима дете): Погледај, погледај како је весео и румен! (Пипа му чело): Није више врућ, нема врућицу, здрав је, Митре, здрав!

МИТАР: (весео дотрчи до ње и детета, посматра дете, радосно): Куд ћеш веће среће од ове!!!

(Истрчи да пронађе свеца. Убрзо се враћа): Нема га нигде! Отишао је! (Када је прешао преко прага, сети се ћупа који стоји поред. Узима га, и у њему пронађе дукате): Погледај, дукати!

СТАНА: (весела, са дететом у наручју): Бог нам је помогао, Митре! Бог и Свети Сава!

IMG_9651

Стана и Митар су и даље на сцени, радују се и грле дете. На сцену уђе наратор и обрати се публици.

НАРАТОР: Од тог дана се ова породица ослободи сиромаштва! Митар је накуповао земљу, радио, саградио дућане и постао цењени трговац. Синови његови, Вук и Марко, здрави и снажни момци, наследили су га у послу. А његов брат… Он је своје имање прокоцкао, и на крају дошао код Митра, да га он издржава… Како је био доброг срца, Митар га није отерао. А Свети Сава и Бог су му благословили дом!

IMG_9656