ДРАГИ УЧЕНИЦИ, пред вама се налазе цитати из дела Старац и море, помоћу којих ћете га лакше анализирати.
1. „Једро је било искрпљено џаковима за брашно и, тако савијено, чинило се као застава вечитог пораза.“
2. „Све му је било старо изузев очију, а оне су имале боју мора и биле борде и непобеђене.“
3. „Он нема много вере.“
„Нема“, сложи се старац, „али ми имамо, зар не?“
4. „Многи рибари су се шалили на рачун старца, али он се није љутио. Неки од старијих рибара посматрали су га и били тужни.“
5. „Савио је панталоне да му послуже као јастук и ставио новине у њих. Увио се у ћебе и легао на старе новине, које су покривале мадрац.“
6. „Више није сањао о бурама ни о женама, ни о великим догађајима, ни о великим рибама, ни о борбама, ни о такмичењу у снази, ни о својој жени. Сад је само сањао о местима и о лавовима на обали.“
7. „Моја велика риба мора бити негде.“
8. „Волео бих да је дечак са мном.“
9. „Нема грчева и осећам се снажним. Мора да је огромна када је у стању да вуче овако. Мора да је чврсто стегнула уста на удицу. Да ми је да је видим. Да ми је да је видим само једном да бих знао шта имам против себе!“
10. „Не могу јој ништа, а ни она мени, све док она продужи овако.“
11. „Затим поче да сажаљева рибу коју је ухватио. Она је дивна и необична, и ко зна колико је стара, помисли он.“
12. „Можда је сувише мудра да би скакала. Могла би ме уништити скакањем или помамним налетом.“
13. „Она не може да зна да је само један човек против ње, нити да је он стар.“
14. „Да ли има икакав план, или је просто очајна као и ја?“
15. „…Био је леп“, сећао се старац, „и остао је до краја.“
16. „ Био је то натужнији догађај који сам видео у вези с рибама.“
17. „Али она не може вечито вући овај чамац па ма колика да је. Сада је све отклоњено што би могло да створи неку незгоду, и имам велику резервну ужад; све што би човек могао да пожели.“
18. „Рибо“, рече он тихо, „остаћу с тобом док не умрем.“
19. „Остаће и она са мном, претпостављам“, мислио је старац и чекао да сване.
20. „Рибо“, рече он, „волим те и много те поштујем. Али ћу те убити пре свршетка овог дана.“
21. „Добро се одмори, птичице“, рече. А затим иди да окушаш своју срећу као што чини сваки човек, свака птица, свака риба.“
22. „Знао је да ће му требати руке пре него што се све заврши, те није волео што је озлеђен пре него што је главна ствар и почела.“
23. „Како се осећаш, руко?“, упита згрчену руку укочену готово као да је мртва. „Јешћу мало ради тебе.“
24. „Волео бих када бих могао да нахраним рибу“, помисли. „Она је мој брат.“
25. „Али, она изгледа мирна и ради по плану. А шта је њен план? И шта је мој? Свој морам прилагодити њеном због њене огромности. Ако скочи, моћи ћу да је убијем. Ако остане доле заувек, онда ћу и ја остати доле с њом заувек.“
26. „Погледа по мору и осети како је усамљен сад.“
27. „…и знао је да ниједан човек никад није сам на мору.“
28. „Благ северац“, рече. „Време је боље за мене, него за тебе, рибо.“
29. „Да је дечак овде, могао би је истрљати и олабавити све до лаката“, помисли он. „Али олабавиће се и сама.“
30. „Она је велика риба и морам је вешто савладати“, помисли он. Никако не смем да допустим да постане свесна своје снаге и онога што би могла учинити кад би појурила свом снагом. Да сам на њеном месту, сад бих упро сву снагу, и јурио док се нешто не прекине. Али, хвала богу, оне нису тако разумне као ми који их убијамо; мада су племенитије и снажније.“
31. „Скочила је, као да је хтела да ми покаже колика је.“
32. „Нисам побожан“, рече, „али ћу очитати десет Оченаша и десет Богородице Дево да бих уловио ту рибу!“
33. „Благословена девице, моли се за смрт ове рибе, иако је дивна.“
34. „Али показаћу јој шта човек може да уради и шта човек може да буде.“
35. „Волео бих да риба заспи, онда бих и ја могао да спавам и да сањам лавове.“
36. „Тада је био сигуран да ће победити црнца, који је био диван човек и велики атлета.“ … „Борба је почела у недељу ујутру и завршила се у понедељак ујутру.“
37. „Посматрајући притисак воде на руци закључи да је риба приметно успорила.“
38. „Риба ће издржати ову ноћ, а и ја ћу.“
39. „Биће ми теже да једем делфина него туну. Али, ништа није лако.“
40. „Знао је да ће се ускоро појавити све звезде и да ће га гледати с неба сви ти његови далеки пријатељи.“
41. „Би му жао велике рибе што нема ништа да једе, али његова решеност да је убије није нимало попустила због његовог сажаљења према њој. Колико ли ће људи она нахранити! Али, јесу ли они достојни да је једу? Не, наравно да нису. Због њеног понашања и њеног великог достојанства нико није достојан да је једе.“
42. „Али, још ниси спавао, стари“, рече гласно. „Прошло је пола дана и ноћ, и сад је прошао и други дан, а ти ниси спавао.“
43. „Откако се отиснуо на море сунце се рађало трећи пут када риба поче да кружи.“
44. „Буди миран и снажан, старче.“
45. „Рибо, ти и онако мораш умрети. Па зар мораш и мене да убијеш?“
46. „Свеједно ми је ко ће кога убити.“
47. „Ја сам уморни старац. Али сам убио ову рибу која је мој брат, и сад морам да извршим ропски посао.“
48. „Оваква каква је, она има седам стотина килограма. А можда и више.“
49. „Вуче ли она мене, или ја вучем њу?“
50. „Бољи сам од ње само захваљујући подлом лукавству, а она ми није мисила никакво зло.“
51. „Када је риба била нападнута, било му је као да је он нападнут.“
52. „Било је сувише добро да би трајало, помисли он. Волео бих да је то био само сан, да ту рибу нисам ни уловио и да сам сада сам у кревету са новинама.“
53. „Али, човек није створен за поразе.“
54. „Човек може бити уништен, али не поражен.“
55. „Али ја сам био умнији од њега. А можда и нисам. Можда сам само био боље наоружан.“
56. „Не разумем сасвим шта је то грех, а нисам баш ни сигуран да ли да верујем да грех постоји. Можда је то био грех убити рибу. Претпостављам да јесте, иако сам то урадио да бих одржао себе у животу и нахранио многе људе. Али, онда је све грех.“
57. „Рођен си да будеш рибар, као што је риба рођена да буде риба.“
58. „Ти ниси убио рибу само ради самоодржања и продаје. Убио си је и ради свог поноса, а и зато што си рибар. Волео си је док је била жива, па је волиш и после њене смрти. Ако је волиш, није грех убити је. А можда је то онда још већи грех?“
59. „Мора бити да су појеле четвртину рибе, и то најбољи део меса. Волео бих да је ово сан и да је никад нисам уловио. Жао ми је, рибо. Овакав обрт чини све погрешним.“
60. „Требало је да понесем камен. Требало је да понесеш и многе друге ствари. Али их ниси понео, старче, сад није време да мислиш на оно што немаш. Боље промисли шта можеш да учиниш с оним што је ту.“
61. „Полурибо, бивша рибо. Жао ми је што сам испловио далкео на пучину. Упропастио сам нас обоје. Али, убили смо многе ајкуле, ти и ја, и упропастили многе друге. Колико си их свега убила, стара рибо? Није ти то копље на глави ни због чега?“
62. „Требало је да одсечем њено копље, да се борим њиме.“
63. „Борићу се са њима док не умрем.“
64. „Волео бих да купим мало среће ако постоји неко место где се она продаје.“
65. „Срећа долази у разним облицима, и ко је тај који може увек да је позна?“
66. „Ударао их је очајно по свему што је само осетио и чуо, одједном осети како нешто зграби штап и он ишчезе.“
67. „Он истрже руду крмила, узе је обема рукама, и непрестано је замахивао и ударао њоме.“… „Најзад чу како се руда сломи и он зари у ајкулу преломњену руду.“
68. „Поједите то, галани. И сањајте да сте убили човека.“
69. „Никада нисам знао како је лако подносити пораз.“
70. „А шта те је поразило?“
„Ништа“, рече гласно. „Испловио сам сувише далеко.“
71. „Многи рибари стајали су око чамца и гледали у оно што је привезано за њега, а један је био у води засуканих ногавица и мерио костур ужетом.“
72. „Реци му да ми је много жао.“
73. „Победиле су ме, Манолине.“
74. „Она те није победила. Не она риба.“
75. „Донећу срећу са собом.“
76. „Шта је оно“?, упита она келнера и показа на дугачку кичму велике рибе која је сад била смао отпадак који чека да оде с осеком.“
77. „Жао ми је што сам испловио далеко на пучину. Упропастио сам нас обоје.“
78. „Сунце је јаче увече. Али, ујутру, оно је болно.“
77. „Старац је сањао лавове.“
Српски језик и књижевност 